Quote:
Originally Posted by awacs
Pošteno. A i stvaraćeš onakvu muziku kakvu hoćeš i voliš. I umeš. I to je pošteno.
Pozdrav,
Vasa
|
Ovakvo razmišljanje je klasična zamka u koju se upada.
U ovom iskazu imamo jednačinu od čak 4 nepoznate:
- stvaraćeš: za stvaranje je potreban talenat, a talenat bez znanja je sirovina, ruda koju tek treba obrađivati. Kao kada bi neko uzeo četkicu i boje i platno i očekivao da odmah "stvara" i, što je još gore, da je to što je namazao nekakva slika.
- muziku: naravno, kada prvi uslov nije ostvaren nema ni govora ni o kakvoj "muzici" (nije svaka kombinacija zvukova isto što i muzika) Takođe, muzika nije skup zvukova za ličnu upotrebu, već treba da "uokolo traži jeku, da razdeli srce svoje međ braću neznanu, daleku" da citiramo pesnika, jel.
- hoćeš: ovo je posebna tema, veoma široka i ukratko, svodi se na sve ono što nam se nalazi u glavi na pitanje koliko smo zapravo sopstveni, a koliko smo isprogramirani i, u skladu sa tim, koliko smo sposobni da nešto zaista hoćemo.
- umeš: zanatsko pitanje, koje takođe može da bude tricky. Pri čemu ogromantna masa ljudi misli da će razvijanjem tehnike sviranja ili nabavkom opreme, biti u stanju da ostvari prvu nepoznatu iz ove jednačine, tj kreativnost. I tu su stvari često postavljene naopačke: muzika je najpre ideja, pa tek onda tehnika. Dakle, Mozart koji leži u krevetu i diktira note Salijeriju. Beethowen koji ispisuje note po tapetima, a ne batica pred kompjuterom koji čeka da ga strefi ideja.
Znam, mnogi se neće složiti sa ovim kako ja razmišljam, ali to jesasvim ok
