Lepa i značajna tema.
Nisam dugo svraćao ovde, ali mi je drago kada vidim da ima ljudi koji primećuju prave stvari, a svakako je zanimljivo i pročitati komentare.
Mislim (dozvoliču sebi da malo i ja prokomentarišem) da postoji jedna cela generacija pre svega ljudi (i naravno muzičara), koji se osećaju izigranim, prevarenim..
Generacija koja je bila vaspitavana i spremana za jedan sistem, a onda je preko noći sistem prestao da postoji, a na njegovo mesto došao neki drugi, sa totalno drugim vrednostima.
Generacija kojoj je izvučen tepih ispod nogu. Mnogi su odmah tresnuli o pod, neki su se uhvatili za šta su god stigli, a neki još uvek lebde u vazduhu.
Elem, muzika..
Spadam u generaciju koja je muziku negde doživljavala kao odnos čovek-instrument.
I u skladu sa tim, i sam postadoh žrtva sveg tog fetiša vezanog za instrumente, pojačala, kablove, pedale, tonove..i novac koji ide na sve to
Sada međutim, postoji nova generacija ljudi, koji muziku doživljavaju kao odnos čovek-muzika.
Sama muzika je postala "instrument".
Sve se "miksuje", sve se sempluje, krpi, kombinuje.
Što, samo po sebi - nije loše jer, "sve je to muzika" right?
Neko će reći..važno je da se peva, svira igra. Ko peva zlo ne misli i bla bla..a opet..
A opet, pitanje je da li ta nova muzika zadržava onu neku duševnu esenciju na koju smo navikli.
Naravno, sav taj "management", kupovine lajkova, pregleda..sve to nama koji smo vaspitani da se kvalitet prepozna, da sam sebe nametne kvalitetom - užasava.
Nove generacije, koje su žrtve ubrzavanja i histerije zvane "carpe diem" i koje nemaju strpljenja ni za šta - nemaju nikakve sumnje da je to pravi put.
Oni znaju da te niko neće primetiti ako se ne nametneš.
Da u sveopštem nametanju, nametanje nije sramotno.
Da nametanje nema veze sa kvalitetom, već sa kvantitetom.
Da niko više nema vremena za kvalitet.
Da u hiperpodukciji muzike, muzika sama devalvira do te mere, da se čovek uželi tišine.
Mnogo su ideali srušeni..između ostalog i ideal da muzika može da promeni svet na bolje.
Nove generacije kao da su to shvatile.
Mi stariji negde još uvek ne verujemo i trošimo energiju i vreme na čuđenje..
Raspisah se