emulacija (danas) ne bi trebala da bude problem, ko sto kaze svi ti digitalni sintovi su u stvari "kompjuteri". Kod originalnog Synclaviera su glavna fora bili njegovi konvertori na izlazima, plus sto je sve bilo "military spec" (masina unutra izgledala kao vojnih masina, power supply kao kod automobila, kablovi debeli dva prsta itd itd). kako mi je objasnio lik koji mi je servisirao jedan Sync (od 2) svaki od 16 izlaza je imao 2 DA konvertora - jedan za prvu polovinu zvuka (attack) i drugi z "rep?. Em stoje bilo glasno, em sto nije bilo suma na kraju, em sto je bilo siroko i "debelo". Kad sam prvi put upalio i probao par farbi, svaki put smo gledali da li neki EQ ukljucen ili neki compressor on...nikad nisam cuo tako nesto od hardware syntha. Stvarno zvucalo mocno..E sad, sto farbe nisu bile bas nesto mnogo upotrebljive za mene i sto je bio spor...i sa malo memorije - to je druga prica. Svi su dolazili da vide "cudo" od $250.000 i kad cekas par sekundi da ucita sample od 20MB (max za ceo system je bilo 96MB u to vreme)...nije neko ludilo. Secam se lika koji je imao Mac napunjen sa svim zivim bibliotekama, i tonom RAM-a kako je u cudu gledao...kao.."sta je bre ovo??"
iako sam potrosio pare na totalnu restauraciju, stajalo mi u cosku par godina, tri puta upalio, jednom iskoristio na jednoj pesmi i posle prodao oba
