[Znak]

Nije baš tako jednostavna situacija. Nekada se podrazumevalo da je izdavač uložio neka sredstva da bi umnožio i promovisao tvoj materijal. Možda ti je čak i platio producenta i studio. Logično je da on to ne radi iz ljubavi već zbog profita. Zato ti potpišeš ugovor po kojem on ima ekskluzivno pravo na, kao što je to Ogi precizno napisao, eksploataciju snimka. Pare od prodaje snimka dobija izdavač, a tebi od toga ide, recimo 5%. Prirodno da nije dozvoljeno da ti to presnimiš na kasete kod kuće i prodaješ nezavisno od izdavača, zadržavajući 100% zarade umesto ugovorenih 5%.

Naravno, godinama je na YT svako postavljao sve što poželi, svoju muziku, tuđu, najveće svetske hitove... Zato mi je bilo skoro šokantno kad sam otkrio da uopšte postoji sistem koji me efikasno sprečava da objavim potpuno nekomercijalnu pesmu nepoznatog pevača iz Srbije koju dvadeset godina niko nije čuo.

Može li ovo dati novi zamajac muzičkoj industriji?