Quote:
|
Za razliku od tebe, ja iskreno ne verujem da znam pravu istinu o bilo čemu, čak ni o tome kako se ekvalizuje i komprimuje doboš.
|
Ipak, ako malo razmisliš, iza tvojih reči stoji isto toliko egoističan aksiom da je tvoj način gledanja superiorniji, kao i da u rečima drugih možeš videti propuste i neispravnosti, zar ne? Kako bi inače mogao videti da tuđi stav, po tebi, nije sasvim tačan i da je možda istina "negde između"? Svi mi neminovno imamo određenu dozu egoizma, čak i kad želimo videti sebe kao "objektivne" i slobodne od potrebe da namećemo svoj stav. To je ljudski.
Elem:
Tako i ja iskreno, za razliku od tebe, ne verujem da znam pravu istinu o tome šta drugi ljudi govore, ne umem proceniti tuđi stav i dati komentar da li je neko drugi egoističan, ali mogu smarati sa mojim ličnim stavom, jer u njega verujem, iza onoga što pričam emotivno stojim, pa iako razumem da neko misli drugačije, moja istina nije "između", nije objektivna, nego tu gde je ja vidim. Nemam dar apsolutne objektivnosti, fakat.
Ne insistiram jer znam da sam u pravu - insistiram jer verujem u nešto, zato što mi srce i um tako govore, iako je vrlo moguće da je to samo moja istina. Između ostalog zato što verujem da univerzalna istina ne može postojati. Više različitih istina može koegzistirati, kao u priči sa slepcima koji pipaju slona i svako ga drugačije opisuje.
A što se tiče poštovanja, naravno da se poštujemo, to se valjda podrazumeva. Ti si inteligentna osoba i interesantan sagovornik. Rasprava je mentalni sport, pa je jasno i da u većini slučajeva sagovnici neće promeniti svoj stav. U tom smislu ne zanima me da dokažem da sam u pravu - moje mišljenje je samo moje mišljenje. Ti si taj koji je bio inspirisan da da komentar na ono što sam rekao, tako smo krenuli, zar ne?
U suštini, sve ovo govori da se ne srećemo dovoljno često na pivu, gde ovakva vrsta razgovora nekako laganije funkcioniše
