U svetlu naslova, postaviću jedan rad uskoro u "promociji", drugi rad na tada tek kupljenoj opremi, sva 4 threada sadašnjeg procesora krvare dok pišem, Movie maker integriše mp3 sa slajdovima, i preslušavam rad star, jbt,
7 dobrih godina....
...biće na YT...ako me ne smore novim uslovima...a tu nema "pregovora"...
Jedan sasvim redovan, "običan snimak", ali koji mi sve više prirasta za srce, baš zbog toga...jbt, kao da nije moj...čujem gomile svojih grešaka, kačio sam možda već parčad...nego, sad ću sve da stavim...
U pitanju je legenda jugoslovenskog pop-rocka, sa pratećim bendom, žena koja je krucijalno učestvovala u EKV, OKTOBAR 1864, etc, i solo u raznim varijacijama..."neopevan" vokal itd...i moja čast da u svemu tome jedim prilično bezznačajnim delom učestvujem sa svojih tada 27 godina, bla, bla...
I postavljam sebi uporno pitanje, koliko toga je loše...koliko je moglo sa sadašnjom pameću...uslovima itd...ali koliko je sve zajedno obojeno jednim jako lepim aromama i zvuči sasvim pošteno i lepo baš kao takvo...kakvo jeste...
Pomisli čovek, svako jutro je mogao i neki slikar da ustane i "premaže" svoj rad opet, i zašto je baš prestao da premazuje u dato vreme...
No, hteo sam pre svega da kažem i prođem kroz čitav "zasad" pitanja....
I svedem ih na:
Kada je dosta produkcije?...
Kako to odlučite?
"E sad je to - to!"
Hm...?