[Igor]

I ja volim sci-fi, međutim, neubedljivu priču ne mogu učiniti efektnom ni odlični glumci, ni perfektna vizualizacija. Film koji si pomenuo, Kontakt, upravo je fantastičan primer dobrog balansa, gde se insistira na jednostavnosti, na tome da sve vreme ima? kontrolu nad radnjom, a opet, nema spora da je su?tina u čistoj fantaziji, i ona ti prosto ne da da bude? miran kada razmi?lja? je li to zaista klasik, jer takav ima? osećaj.

Mada, ja volim i taj neki, nazovimo ga, artistički pod?anr, tipa "Until the end of the world", prosto, poklapa se sa melanholičnom crtom moje ličnosti, i u tom smislu ne odlučujem se često da takve filmove preporučujem nepoznatima.

Interstellar ima zanimljivu ideju, selidba čovečanstva, i spoznanje tog novog sveta, neizvesnost vezana za otkrivanje, ali... Sve vreme film te baca tamo-vamo-tamo-vamo, u jednom trenutku gubi se dra? tog naizmeničnog putovanja kroz vreme, oseća? kao da se nalazi? u sobi u kojoj neko pali i gasi svetlo, i da je to, to slepilo, taj feel, u stvari poenta.
Nekako sve to meni deluje usiljeno, pa čak i sama gluma, prosto, nisam osetio nijedan jednini upečatljiv momenat, ima mnogo kli?ea za moj ukus, i premda je film super da se iskokaju kokice i upotpuni popodne, među omiljenima mi neće biti ni pomoću kritova. Pardon, xitova.

Ono ?to mi je trenutno u fokusu, a i već neko vreme, to je ju?nokorejska kinematografija. Imaju jako, jako dobre filmove.