[awacs]

Mahh... te šezdesete (i donekle sedamdesete)... tad se sve nekako poklopilo: muzika, slikarstvo, alternativni politički pokreti... I sve se nekako zbućkalo zajedno — muzičare su zanimali i slikarstvo i pozorište i film i politika, slikare je zanimala i muzika i pozorište i politika i film, i sve tako redom. U stvari, o tom najboljem periodu u razvoju pop muzike ne može da se govori osim kao o segmentu opšteg estetsko-društvenog pokreta. Od tada do danas se ništa slično nije desilo.

Pozdrav i hvala za linkove,

Vasa

P.S. Pre nekog vremena sam razgovarao sa jednom našom mlađom slikarkom, cenjenom i uspešnom na svetskom tržištu (stvarno ozbiljno ime, mada nepoznato domaćoj javnosti jerbo se ne slika za TV). Nekako smo došli dotle da sam pomenuo film Koyaanisqatsi, prilično poznat umetnički dugometražni eksperimentalni film za koji je Phil Glass pisao muziku. Žena nikada nije čula. A nije budala, naprotiv, sjajna umetnica i pametna osoba. Zeitgeist.