Sve u maniru i sve pet
Jedino mi je bas nekako sam sa sobom. Odlično je odsviran (
staccato, kako se tada sviralo) i to je taj tip zvuka, sa ne baš mnogo basa i sa dosta donjeg midla, ali mu nedostaje malo „bezobrazluka”. Nekako mi je kao da čujem samo DI (ili close mike, svejedno), a ne i sobu. Pa je onda previše sam u celoj svirci, koja je inače odlično slepljena u zajedničku gužvu. Nemam pojma da li sam napisao išta što normalan čovek može da razume
Pozdrav,
Vasa