Quote:
Originally Posted by frag
Sve u svemu, smatram da ce digitalni zvuk ostati zapamcen u istoriji kao los zvuk, i kao nuzno zlo u razvoju muzike. Trenutno pobedjuje zbog prakticnosti, jer nije toliko los koliko je jeftin i fizicki mali. Znate sta je digitalni zvuk? To vam je kao kad biste 3D stvarnost sabili u 1D, ili nesto bezdimenzionalno, a onda iz toga rekonstruisali 3D. Sta dobijete? Pa dobijete stvarnost koja ima samo jedan ugao, jednu perspektivu iz koje mozete da je sagledate. Analogni zvuk ima punocu, zadrzava informaciju o prostoru i vremenu u kojem je zabelezen, i zato se svi takmice da ga digitalno podrazavaju.
|
...I onda svojevremeno, koji ono nemački magazin, (Beat valjda beše) napravi blind test i ispostavi se da čak ni ljudi koji su inženjeri zvuka nisu u stanju da dobro razlikuju ni mp3 na 320 od wav-a. Džaba zahebane baje koje su stajali iza analognih miksera u koje se svi sad kunu izjave da su zapravo sve vreme pokušavali da dobiju to što je digitalni zvuk danas i da ne vide u čemu je problem.
U principu nebitno je, svako ima neku svoju "religiju", nešto što želi da veruje, a kod zvuka je jako teško voditi racionalne razgovore, ali tehnički, ne zameri mi mešaš babe i žabe, a nisi ni jedini.
Generisanje zvuka je jedna stvar, beleženje zvuka je druga. Digitalna simulacija analognog sinta može ili ne mora biti približna pravom analognom sintu - to je jedna stvar. Potpuno druga stvar je beleženje, snimanje zvuka. Prvo zavisi od programera koji treba da napišu ogromnu količinu dobrog koda i da detaljno prouče ponašanje analogne sprave, što je jako teško i proces u kome se i dalje napreduje. Ovo drugo, snimanje je nešto u vezi čega je sve rečeno, nešto u čemu rezultat debelo zavisi od hardvera i konvertora. Naravno, nekome se ne mora svideti estetika digitalnog zvuka, ne mora mu se dopasti što je sve čisto i jasno, nekome je to "hladno", ali je digitalni snimak vernija reprezentacija snimljenog, izvornog materijala od snimka na traku, smiksanog kroz analogni sto, iako se nama na primer možda može više dopasti zvuk koji je pretrpeo izmene zbog analognog snimanja. Iz nekog čudnog razloga ljudi neprekidno zaboravljaju da je analogno zapravo takođe "neprirodno". To je samo drugačiji način pretvaranja informacije u kodirani oblik. Gramofonska ploča je zapravo fizički nosilac nečega što nije zvuk, zvuk je konvertovan u zareze, rupe na ploči koje se kasnije tokom slušanja ponovo konvertuju u zvuk, talas. Samim tim - došlo je do dve konverzije, ne računajući konverzije i modifikacije koje je zvuk pretrpeo tokom snimanja. Sve se svodi na estetiku - šta je nekome lepo i šta mu prija. Kažem, iz više razloga, korisnici analogne opreme zaboravljaju da one ne operiše više sa talasima, već sa nečim što je reprezent zvuka, koji tek nakon niza metamorfoza, na kraju lanca biva ponovo pretvoreno u talas. Samim tim, osnovni zvuk koji je snimljen je zauvek izgubljen a ono što čujemo je nimalo približna aproksimacija toga, koja je pretrpela modifikaciju kroz vrlo grubu i nesavršenu tehnologiju. U tom jednom aspektu nema razlike u odnosu na digitalno. Na početku lanca zvuk nestaje, da bi se tek ponovo pojavio na kraju tehnološkog lanca.
U tehnološkom smislu, digitalno je bolje kao metod beleženja informacije od analognog, kada se radi o vrhunskoj digitaliji koja je dostupna za mnogo manje para od vrhunske analogne opreme. Bez sumnje je fotografija sa zajebanog analognog aparata na adekvatnom filmu, u rukama majstora bolja od digitalne fotografije, ali došlo se do granice gde više nije moguće imati percepciju razlike. U muzici je jednostavno problem što vrhunsku, održavanu analognu opremu ima sve manje ljudi, jer gubi smisao. Ako će analogna fotografija na kraju biti skenirana, da bi bila u obradi na kompjuteru složena u izdanje magazina za štampu, postavlja se onda pitanje svrsishodnosti analognog. Isto je i za audio.