[Bockie]

Kao asistent.

Desetak godina sa prekidima u Radio Novom Sadu, studio 1 i "M"...

Snimao sa bendom tamo, kao bubnjar, '96.-'7. neke demo snimke.
Dopalo mi se okruženje, ambijent, taj posao u celini! Mislim da sam tad bio "kupljen"...A i nije bilo teško da se klincu od 15-16 godina svidi sva ona tehnika...

'98. snimali album. Bend je prolazio svojevrstan raspad kroz snimanje, a ja ostao u studiju. Bukvalno ni mesec dana nakon snimanja, ja se vratio.
Još "sveže" sa tamošnjom ekipom, i došao do Šaša i pitao lepo da li mogu da dolazim, da ću da pomognem šta god treba, da želim da učim...
On se složio, samo je napomenuo da ne smetam, da gledam i radim šta mi se kaže.
Tako je i bilo.
Nosio sam instrumente bendova, pomerao panele, stolice posle proba big benda, motao kablove, nosio stalke, išao po sendviče, cigare i pivo. Prvih meseci je on malo pizduckao, jer je morao da silazi po mene, ne samo on, već i ostali tonmajstori tada, jer sam bio još maloletan pa nisam imao ličnu kartu da je ostavim na portirnici. A nikad nisam želeo da se pozivam na roditelja koji je radio u TVNS... Doduše, nisam ni smeo, jer su verovali da sam u školi.

Mesec i kusur nakon završetka NATO agresije sam navršio 18. i izvadio ličnu kartu, ali avaj, tada nov propis nije dozvoljavao ulazak onome ko nije u radnom odnosu u RTVNS. Nisam to bio ni u potonjem vremenu. Tada je možda i bilo šanse. Nakon promena, za to je trebalo više od znanja uglavnom, a danas je to isključiv i jedini način a makar i osnovno znanje potpuno irelevantno...

Početkom 2000. sam se prijavio da bez naknade radim na tadašnjem radiju "Skala", koja je bila po-pola vlasništvo RTVNS i grada Novog Sada, pod uslovom da mi se izda papir, koji mi omogućava bezuslovan ulazak u prostorije institucije.

3-4 sata sam vrteo CD-ove na programu, i trk nazad u studio...! Još ako krene prenos iz BG ranije, Mrkela obnavlja razrušenu zemlju, gotov sam sat ranije, puste me nazad na sprat u studio...divota!

U 4. razredu srednje škole, razredna me molila da dođem, kaže izgubiću pravo na redovno školovanje, jer sam imao oko 260 izostanaka.
Bili su uredno opravdani. Beo, kvalitetan A4 papir, sa kolor-štambiljem Radio-Televizije Srbije i tekst koji je više zvučao kao naređenje a ne molba.
"Taj i taj bio angažovan za potrebe RTS...". Bez "Molimo Vas da opravdate" i slično.
Razredna se brecne kad to vidi, ne pita i samo upiše da je sve ok.

Bilo lepo vreme... Snimalo se, radilo se svašta, sjajne muzike, velikih, manjih imena, svega...