Sta god da se napise vezano da li je teorija neophodna (sa ili bez uvezbanog lsuha) da bi neko bio dobar kompozitor i pravo dobre melodije, ili da mu je potreban SAMO "sluh" svakako da ste upravu.
Ipak je ovo diskusija preko foruma tako da je nekad lako pogresno protumaciti napisan post na osnovu toga kako osoba koja cita komentar shvati isti sto moze izazvati odredjene emocije i shvatanje na osnovu nekog licnog stava i iskustva kada je uzivo npr. razgovarao sa nekim na istu ili slicnu temu.
Recimo ja uglavnom kada vidim neku vecu filozifiju setim se par isfrustriranih ljudi iz mog detinjstva, koji imaju akademsko muzicko obrazovanje ali energije i stav prema zivotu isto kao zombi verzija Tomislava Nikolica. Takav profil bih etiketirao kao klasicnog hejtera i energetsku pijavicu i dovoljno je videti kakav je njihov zivotni opus...Nikakav jer (verovatno) zato sto su imali isti takav odnos prema zivotu i umetnosti i emocionalnom izrazavanju (a bez pravih iskrenih osecanja, ljubavi i strasti muzika ne moze da postoji).
Takvi uglavom tvrde da samo ko ozbiljno poznaje muzicku teoriju moze i sme postati dobar kompozitor/muzicar. Ali usput, indiretkno saopstavaju njihovo licno uverenje da bavljenjem muzikom nije prava stvar za tu mladu osobu, pa onda obrazloze kroz muzicku i zivotnu filozofiju zasto. Uglavnom to bude "ako osoba nema sluh, ako nije od malih nogu krenula sa storgim obrazovanjem i ucenjem..." A izmedju redova dodaju kako nema para u tom poslu (citaj: mi nismo uspeli) - "Sta ce ti to, dosadno je bla bla bla". - A gde je zabava u svemu tome?
Ne razumem na sta se konretno misli kada se kaze da osoba nema "sluh". Da li svi koji nemaju ono sto se popularno naziva "apsolutni sluh" ne mogu postati dobri muzicar? A koliko postoji ljudi sa apsotlnim sluhom i koji su proslavljeni kao autori i muzicari i oni koji imaju relevatan sluh i koji su takodje vrhunski muzicari (mnogo je vise ovih drugih). Postoji veoma mali procenat ljudi na planeti koji zapravo uopste ne moze da raspoznaje tonove, ali takvi i ne slusaju muziku jer im sve zvuci jednolicno.
http://en.wikipedia.org/wiki/Amusia
Ostali mogu razviti dobar tkz. relevantni sluh i dosta napredovati ali zahteva ozbiljnu posvecenost i rad na sebi, a rad na sebi i ulaganje u sebe je najisplatljivije ulaganje
Zato mnogo je vazniji odnos prema muzici, stanje svesti i doza samokriticnosti kod individue od toga da li ume da prepozna notu cim je cuje ili mora da je potrazi na instrumentu da bi je sam odsvirao. Ako postoji predispozicija za bavnjenjem muzikom, bez obzira koliko godina osoba imala, ja je ne bih odvratio od takve namere da pocne da stvara muziku (ako postoji ono sto sam gore napisao, ljubav i potreba za izazavanje kroz muziku). Covek je postavio pitanje vezano za muzicku teoriju i to je za pohvalu, jer mnogo je njih danas koji uopste ne zele da nauce klasicnu teoriju, a moje licno uverenje i iskustvo je tako pokazalo da teorija ustvari veoma znaci, narocito psiholoski jer ljudi imaju potrebu da sve definisu i verbalizuju recima, i to utice na samopouzdanje kada znamo i razumemo sta radimo kroz definisana pravila.
Samo ja kada se stritkno vodim pravilima i teorijom, to izgleda kao na ovom video klipu koji je postavio Psionic, vidim kako gusim svoju inspiraciju, ali kada je na slobodi poznavanje teorije samo dodaje jos veci gas
Ulaganje u sebe je najisplatljive ulaganje, a to zahteva posvecenost, a zahvaljujuci internetu informacije su danas lako dostupne. Bitan je samo dobar pristup, imati viziju...
I sa diskusje o izradi melodija za house i edm muziku dosli smo do klasike i Mocarta iako se teorija naravno moze primeniti na sve zanrove, u modernoj muzici sve je dosta svedeno i uglavnom jednostavno i svako ko zaista zeli da uci i napreduje i zatim napravi nesto dobro to i moze uciniti
Zato neka pocne od osnovnih stvari ucenjem i primenom muzicke teorije i kroz rad na svojoj muzici ce eventualno prositiri svoje vidno polje.