Quote:
|
Do sad sve sto je izaslo na nekim plocama / CD-ima..samo neko skripanje, grebanje i recitovanje (90% nase muzike - dramske recitacije uz pozadinsku muziku!!)
|
Što ujedno i govori o apsurdu takmičenja.
Vrhunski vokali koji će kada pobede izbaciti par pesama čiji su autori upravo dežurni škripači i grebatori, sa engleskim na nivou "hau du ju du", ako bude soula/R'n'B, biće onaj dosadni njanjavi srpski koji mene kao muzičara ne može da zainteresuje a kamoli više od 1% populacije na Balkanu i onda su jelte, mladi ljudi krivi što moraju da pevaju po kafani ex-YU i još gore stvari ne bi li preživeli? Ili da gledaju na muziku kao na hobi, pa ako jednog od njih 100.000 us*re - super!
U medjuvremenu za sve ostale nikoga neće biti briga za iste i onda ajmo opet iznova, godinu-dve opet dežurni dinosaurusi
škrip-greb-pljuc i ajmo novi format takmičenja. Zato i dolazimo u apsurd da jedna Tamara bude u finalu Ja Imam Talenat i da se sada ponovo takmiči. Isto važi i za Sonju Bakić, Nikolu Paunovića, pa i jednog Makedonca koji će se tek pojaviti u emisiji a pobedio je na njihovom Idolu (Ivan Radenov).
Odnosno, kad podvučemo crtu, apsurd ide čak dotle da se za Prvi Glas Srbije pojedine pevače zovu u show ne bi li podigli kvalitet emisije koja treba da se bavi afirmisanjem pevača amatera. Dakle, umesto da im pruže šansu da se afirmišu kroz pesme, pa da narednih 20-30 godina od njih napravimo nove 80te, ne, ajde bolje da ih iskoristimo za jednokratnu zabavu, ko ih je*e.
A o čuvenim "nagradama" na kraju takmičenja i snimanju CDa i da ne govorim. Od Ivice Lauša i 3K dura, preko Cvete i Idola, zapravo, ispade da jedino Grand ispunjava obećano.
Quote:
|
Ono sto je interesantno - svi mladji od 25 godina fenomenalno pevaju na Engleskom..sinoc je jedan mali bio toliko dobar da nemoze da se pogodi da je domaci dok peva..
|
Sad bi ti lokalni dušebrižnici objasnili kako nisi u pravu i kako se oseća kako ne izgovara meko "t" kako treba i kako im je engleski previše "kockast" i kako se čuje tačno da je sa ovih prostora... Problem #2 u Srbiji - zemlja sa najviše fudbalskih selektora po glavi stanovnika.
Mada, što je najtužnije, nije da nisu u pravu - naši pevači zapravo i ne znaju engeski - znaju da prekopiraju ono što su čuli X puta i tu je kraj. Da im daš da snime svoju pesmu na engleskom, 90% njih jedva da bi snimilo nešto dobro iz prvog tejka.
Quote:
|
Možda zato što za uspešnog pevača nije najvažnije da dobro peva već neke druge stvari?
|
Naravno. Najvažnije je koga možeš da potegneš kao vezu*
Oni koji su uspeli, uspevali su u periodu kada je konkurencija bila znatno manja, kada je onaj ko snimi album smatran nedodirljivim bogom, znaš i sam, to je bilo ono čudno vreme kada su ljudi kupovali nosače zvuka. I naravno da nisu morali da pevaju tudje pesme po svaku cenu.
Danas, pogotovu u Srbiji, ja uz najpozitivnije razmišljanje zaista ne vidim kako iko neafirmisan ili polu-afirmisan može da dobije status koji su bendovi imali 80tih a da ne provede jedno par godina pevajući par "standarda" po raznoraznim emisijama.
I to je po meni naš najveći poraz.
U principu sam ostao nedorečen, ali post bi bio predugačak pa bolje da stanem ovde.
* - važi i za pinkizaciju i za jelenisanje i buntanisanje i