Ja sam odavno pre?ao na ReaEQ (native EQ u Reaperu), po?to je ?ivot prekratak
Ustvari, kad sam 1994. prvi put video Rolandov digitalni EQ (hardverska sprava sa dugmićima i XY displejom) bio sam u fazonu: ovo je EQ, sve ovo do sada je bila zajebancija.
Svi emulirani ekvilajzeri, isto kao i njihove hardverske verzije, teraju čoveka da prihvati
tuđ koncept ?muzikalnosti? nekih frekvencija i
tuđe tumačenje decibela, Q faktora, svega onoga ?to pi?e na GUI-ju. Mislim,
to su glupe frekvencije ? hoću da pojačam ili sti?am
samo one koje JA hoću, a ne one koje neki (makar i virtuelni) aparat
mo?e. Dok je moralo tako da bude, moralo je. Sada ne mora.
Ovo je naravno moj lični pogled na stvari, inače je sasvim u redu i da bilo ko sklopi svoj virtuelni SSL, API, Trident, ?ta god. Va?no je samo da prestane da misli o EQ-u i da počne da se bavi odnosom instrumenata i njihovim smislom u okviru celog zvučnog događaja.
Pozdrav,
Vasa