Pre 7 godina kada je ova tema pokrenuta i "zavrsena", nisam ni bio "drug clan"
dragog nam Rumskog, ali evo vidim tema je ponovo pokrenuta, a neke zablude i dalje postoje.Iako bez ikakvih pretenzija da bilo kome namecem "apsolutne istine", usudicu se da neke da neke stvari tvrdim pod punom "materijalnom i krivicnom odgovornoscu".
Kao covek sa apsolutnim sluhom i koji ga je svestan nekih 40-tak godina(od svojih 45) i kao neko sa sasvim dovoljno muzicke prakse i obrazovanja, tvrdim da je apsolutni sluh
urodjena sposobnost koja se ne moze steci nikakvim radom i vezbom.Da ovo nije samo jedna teorija samozaljubljenog apsolutnog sluhiste zna svako ko je malo ozbiljnije bio u kontaktu ili imao saradnju sa nekim od takvih muzicara,ili makar malo "zagrebao" po literaturi koja obradjuje ovu pojavu.Pogotovo su toga svesni oni koji su "treningom" pokusali da postanu "apsolutisti".
Za razliku od nedostatka osecaja za ritam koji je prakticno nemoguce popraviti, sluh je moguce razvijati vezbom i tu rezultati mogu biti zaista veliki.Ali sve ima svoje granice.Takozvani "relativni" sluh, koji se srece kod vecine muzicki talentovanih ljudi, moze se razviti do svog maksimuma koji moze biti vrlo blizu apsolutnom, ali nikad se zaista i ne pretvori u njega.
Stare postove sam pregledao na preskok, pa ako budem "prezvakavao" neke vec recene stvari, ne zamerite.
Ono sto bih nazvao "elementarnim sluhom" uglavnom podrazumeva tacno ponavljanje(pevanje) zadatog tona, razlikovanje durskog i molskog roda,i "klimavo" raspoznavanje i reprodukciju razlicitih intervala.
Relativni sluh, koji moze imati svoje manje ili vise razvijene "verzije" karakterise dobro prepoznavanje i reprodukcija intervala razlicitih po velicini koji mogu biti prosti(prima,sekunda,terca,kvarta,kvinta,seksta,se ptima,oktava) i slozeni(oktava+neki od prostih).Takodje bitno je i raspoznavanje i reprodukcija intervala osim po velicini i po njihovoj vrsti(cisti,mali,veliki,umanjeni,prekomerni).Relat ivne sluhiste karakterise i raspoznavanje vrste,velicine i obrtaja trozvuka i cetvorozvuka.Osnovna karakteristika ove vrste sluha je "intervalska logika" kojom se muzicar vodi.Ono sto relativnom sluhisti ostaje nepoznato je o kojim se tacno tonovima radi u intervalima ili akordima cija mu je sama struktura jasna.Takodje, konkretan tonalitet neke kompozicije mu je nepoznat iako cela funkcionalna,harmonska sema moze da mu bude poznata.Ono sto mu je potrebno je nekakav reper, pocetni ton u odnosu na koji moze da "izracuna" i tacne tonove u intervalima, akordima, ili da utvrdi tonalitet neke kompozicije koju slusa.
Apsolutne sluhiste karakterise to da, osim sto barataju svim gore navedenim za relativne sluhiste, imaju i mogucnost raspoznavanja
apsolutnih tonskih visina.To,recimo , znaci da cete od "apsolutiste" uz odgovor da je u pitanju molski sekstakord dobiti i tacne tonove koji ga sacinjavaju(na primer e-gis-cis).Naravno bez ikakvog pocetnog tona kao repera.Svaki ton se cuje kao apsolutna visina i nema potrebe za intervalskim "preracunavanjima".
Problem kod ljudskog cula sluha je sto nije dostigao savrsenost cula vida.Culom vida raspoznajemo razlicite frekvencije svetlosti tj. boje i nemamo problem sa njihovim razlikovanjem i imenovanjem, bilo da ih vidimo u grupi ili pojedinacno.Culo sluha kojim raspoznajemo razlicite frekvencije zvuka tj tonove nam (kod vecine populacije) ne daje mogucnost trajnog pamcenja kao u slucaju boja.Taj "luksuz" eto, pripada onim malobrojnim sa apsolutnim sluhom.Naravno ljudskom rodu je valjda lakse da neke svoje "nesavrsenosti" proglasi za sasvim normalne, pa onda oni drugi koji nisu u vecini valjda ispadaju nekakvi "genijalci".
Valjda od kad znam za sebe, za mene je bilo totalno neobjasnjivo da uopste postoje ljudi koji nemaju sluha.
Druga "misterija" za mene je da, ako vec neko ima sluha, kako je moguce da on nije apsolutni?
Kako je moguce za ton a reci da je fis, kako je moguce za f-mol reci da je h-mol?
To mi je uvek bilo isto kao da se za crveno kaze da je zeleno ili zuto za plavo.Inace ta korelacija sa bojama i jeste karakteristicna prakticno za sve apsolutne sluhiste koje poznajem, ukljucujuci i sebe i brata.Kad bi do kraja istrajali u poredjenju cula vida i sluha dosli bismo do tragikomicnih zakljucaka.
Ljude bez sluha bi mogli da uporedimo sa totalnim daltonistima, one sa labilnim sluhom bi stavili u kategoriju onih koji raspoznaju samo nekoliko osnovnih boja, one sa relativnim sluhom bi morali da stavimo u potpuno bizarnu grupu onih koji razlikuju sve boje, ali u dzepu moraju da nose etalon-"kontrolnu boju" da bi sa sigurnoscu prepoznali sve ostale
,i one sa apsolutnim sluhom koji bi valjda trebalo da predstavljaju "vecinu" tj. one koji,zamislite,nemaju bas nikakvih problema sa bojama.
Otkrivanje ove sposobnosti je gotovo podjednako vazno koliko i njeno posedovanje.Nisu retki slucajevi da ljudi nisu ni svesni ovog svog talenta, jer se prosto nisu imali mogucnost za bavljenje muzikom, ili u njihovoj okolini nije bilo nekoga ko bi to mogao da primeti.U mom i bratovom slucaju, otac, koji je bio profesionalni muzicar,nije mogao a da ne primeti da dva njegova klinca od 5-6 godina na maloj plasticno-kartonskoj harmonici "skidaju" sve sto cuju na radiju ili televiziji.
Malo siri muzicarski "konzilijum" je to, par godina kasnije, i potvrdio, tako da jos pre polaska u nizu muzicku skolu brat i ja smo bili upoznati sa "stanjem stvari".
Opaske koju sam video u par komentara da se apsolutni sluh prakticno stice tek kad krenes u muzicku skolu i steknes neka teorijsko-prakticna znanja nisu bas najsrecnije, cak uopste nisu ni tacne.One su samo na tragu necem drugom, a to je da ti muzicko skolovanje samo omogucuje da saznas i prema jasnim muzickim reperima potvrdis ono sto urodjeno vec nosis u sebi.Muzicko znanje daje rutinu, sigurnost i neke jasne odgovore, ali nijedna muzicka skola nije napravila apsolutnog sluhistu, samo je pomogla da se to jasno i nedvosmisleno utvrdi.Apsolutni sluh nije apstraktna kategorija koja postoji sama za sebe, vec se i on utvrdjuje u odnosu na neki koliko toliko fiksirani sistem, bio to temperovani tonski sistem,indijske skale ili nesto trece...Prosto, kada nekome treba da kazete koji ton cujete vi sebe automatski morate da ubacite u odredjeni tonski sistem i red koji u njemu vlada, da bi uopste dali neki razumljiv odgovor.
Prica bazirana na tacnim frekvencijama u Hertzima odvela je, po meni, pricu u prilicno pogresnom smeru.Za Boga miloga, ako neko ima apsolutni sluh to apsolutno ne znaci da ce vam neko sa sigurnoscu reci da li, na primer, odsvirani "kamerton"-a1 ima 440 ili 442Hz.To je vec poluamaterska predstava o apsolutnom sluhu.Apsolutni sluhista ce sigurno primetiti razliku izmedju te dve frekvencije ako se ti tonovi sviraju jedan iza drugog, ali odsvirati samo jedan "s' neba pa u rebra" i ocekivati tacnu detekciju frekvencije je prilicno neozbiljno.Naravno, nije nemoguce, ali zavisi i od mnogo nemuzickih faktora(daljina sa koje se zvuk emituje,atmosferske prilike,zdravstveno stanje onoga koji slusa...).Zapravo tako male frekvencijske razlike ne prave nikakvu znacajnu promenu u karakteristicnoj "boji" svakog tona koja je kljucna za apsolutne sluhiste.Naravno, u nizim lagama gde su inace razlike u frekvencijama manje, razlika od 3Hz moze da predstavlja i razliku izmedju dva susedna tona(na primer u kontra oktavi), dok u visim oktavama moze da bude potpuno beznacajna.Idemo dalje...