imam izgleda retku situaciju da mi muzika nije hoby, u smislu da mi je to jedini izvor prihoda. Što će nekom izgledati kao super a neko i zna koliko to jeste ili nije super. Prednost je što se realno bavim poslom koji stvarno volim, i za koji sam spreman da se puno žrtvujem, a mane su obim i redovnost zarade (kao najveći problem), nepostojanje radnog vremena (uglavnom moram da se uklapam sa tim ko kad može, hoće i sme), i nemanje prevelike slobode u izboru klijenta/projekta kojim se hranim.
Dok sam bio samac, bilo mi je sve sasvim potaman i cool, ulagalo se u opremu, zajebavalo se okolo, al već 4 meseca sam otac dvoje dece, podstanar, sa suprugom koja je ostala bez posla već posle prvog porodiljskog bolovanja. Sada se ne zna u koje doba dana sam potrebniji u kući, i kad je manje nezgodno da budem odsutan, a da idem da radim, moram. Plus što taj obim primanja je potpuno ok za samca, pa makar i podstanara, ali je potpuno neodgovarajući kao hranitelja 4očlane porodice, pa sve lagano odlazi u majčinu.
Što se inspiracije tiče, uporno i dalje nemam tih problema, obzirom da se uglavnom bavim snimanjem, mixanjem i produciranjem tuđih pesama, što svakako zahteva motivaciju i idejno angažovanje, ali mi je kontam nekako lakše jer sam tu da se nadovežem na već postojeću energiju, i eventualno je usmerim ili nadogradim, u najbolju ruku, ne userem postojeće
Imao sam doduše tokom cele prošle godine ozbiljan pad motivacije i inspiracije u radu posle iznenandnog smrtnog gubitka veoma bliske osobe, pa sam bio i pred odlukom o totalnom odustajanju od ovog posla, iz čega sam se iščupao otišavši u drugu krajnost, i započevši projekat totalno renoviranja studija i dizanja na jedan još pristojniji nivo, što je, iako je povuklo za sobom more novih frustracija i novčanih poteškoća, ipak urodilo plodom, i sad jedva čekam da odem dole nešto da radim.