[Znak]

Tekst opisuje "recording industry" kao izrazito negativnu pojavu. Mo?da to va?i za njega i sve one na čijoj su se muzičkoj grbači bogatili nemoralni vlasnici krupnog kapitala. Ali, kao i svaka pojava na ovom svetu, i muzička industrija ima i drugu (ovog puta svetliju) stranu medalje - o tome već napisah ne?to - jer predstavlja alat za stvaranje nove umetnosti, kao ?to je i filmska industrija stvorila novu umetnost.

Zamislite čoveka koji voli da slu?a kvalitetnu i kvalitetno snimljenu muziku, a ne voli koncerte, a jo? manje muzičke pozivnice za te koncerte; mislim da je takav lik na primer ?ikica Simić (iako je bio na sedam koncerata Azre, dan za danom). Za njega nestajanje muzičke industrije sigurno ne mo?e biti pozitivna stvar.

Ne idem često na koncerte, a ni slu?anje "pozivnica" za koncerte mi ne godi, tako da mi - srećom! - ostaju proizvodi zlatnog doba muzičke industrije.

Siguran sam da su mnoge od mojih omiljenih ploča snimilji ljudi koji su imali volju da sviraju, makar i besplatno, ali su istovremeno bili i pravi mrmoti po pitanju volje da istrpe sve neprijatnosti koje idu uz ozbiljan rad potreban da se stvori snimljeno umetničko de, po pitanju organizacije, itd. Ali su ih uz pristojnu nadoknadu oni koji imaju smisla za posao bukvalno naterali da iska?u svoj talenat, ne samo u meri i kojoj je to ovim talenotvanim mrmotima godilo (to bi verovatno bilo sat-dva neobavezne svirke dnevno), već te?kim i iscrpljujućim radom.