[Igor]

Ali GoraneB, dok se ne pozabavi? upravo onime ?to ne ?eli? da vidi? u ovoj priči, a to je sociolo?ki, psiholo?ki, pa i filozofski aspekt pojave zvane piraterija, ne mo?e? ni da je razume? ?ire od konteksta zloupotrebe.

To da programer ili tim programera koji pi?u i objavljuju softver imaju autorsko pravo nad njim jeste tačno, ali sama su?tina ("mehanika") digitalne tehnologije odlučila je da to autorsko pravo bude vi?e slovo na papiru, ili ako hoće? privid, ne?to ?to se mo?e nazvati informacijom o autoru, a ne ono ?to pod tim terminom podrazumevamo kada mislimo na slikarstvo, ili knji?evnost. Okolnosti su prosto takve, priroda tehnologije (znam, nezgrapna je formulacija) i ono u ?ta se ova izrodila nam ne dozvoljava da stvari gledamo crno-belo.

Ponavljam, pojedinci, ali pre svega tzv. softverska industrija koja je sebi ishitreno dala čin koji joj ne pripada, moraju redefinisati ciljeve vezane za korist od onoga čime se bave. Ili, pak, smisliti način kako da prave programe a da ovi ne mogu biti krekovani. Ali u to neću da ulazim, jer mislim da je to em nemoguće, em bi sa stanovi?ta ljudskih prava bilo apsurdno.

Banalizovaću namerno sve ovo, pa ću reći da kao ?to su se ?ene izborile za svoja prava, tako su se i hakeri izborili za slobodno kori?ćenje softvera. Reč je o osnovnom ljudskom pravu, kao ?to je i pravo na ?ivot, pravo na rad...