... Ja stigoh i posle Marka...
Dok sam se ja nakanio da nesto napisem, drage kolege su vec napisale 90% onoga sto sam i sam hteo i tako mi olaksale posao da ponovo ne pisem post "epskih dimenzija". Uz ostale, DaBear, awacs, Surfer i posebno, nadahnuti wladymeer
su napisali ono sto 100% potpisujem i sto je manje-vise ocigledno.
Nema se sta mnogo dodati.
Ocigledno, radi se o jos jednoj epizodi iz serijala "Jedna pesma na sto nacina".
, koji nije stran ni nekim drugim "etabliranim i tiraznim umetnicima" iz okruzenja. Kao podrska godinama manirski gotovo istovetnom vokalnom performansu, vodjenju melodije, skucenom arsenalu istih ili neznatno promenjemih harmonskih progresija i poetika tekstova, itd., ovaj put je na red dosla "ultramoderna" pop-house matrica sa sve "dezurnim" (Sylenth, Nexus, zt3+, Rob Papen, isl.) soft VSTi presetima, a sve kako se to, jel', radi "napolju" u ozbiljnim produkcijama. Taj "novi pristup" dodje kao novi dobar izgovor, "autorima" za jos jedan proces reciklaze, a konzumentima za opravdanje pred samima sobom za lenjost i inerciju da se slusa NEKO, a ne NESTO sto je proizveo. Nema veze sto se mesaju "babe i zabe", a promena (iako je dobro sto postoji zelja za istom) je samo prividna. PRAVA PROMENA bi, pre svega, podrazumevala, potpuni reset (sto mislim da je u ovom slucaju nemoguce) kada je sama autorska (muzika, tekst) i izvodjacka (pevanje) baza u pitanju. Na stranu (ovo nema veze sa stilom) sto je sama pesma harmonsko/melodijski "iz proslog veka" iako ovo nuzno ne mora biti ni pogrdno, ni lose.
Sa druge strane, treba biti realan. Tesko je preko noci postati neko drugi, makar samo i muzicki, to bi realno tesko mogao i bilo ko od nas, pogotovo kada je autorstvo u pitanju. Sa talentovanim i zanatski potkovanim aranzerima/izvodjacima/producentima vec je drugacija i laksa stvar. Cini mi se da se tu lakse pliva u razlicitim stilovima i uspesnije "bezi od sebe", jer dozvoljava veci otklon prema onome sto se radi. Autori, jednostavno, imaju svoj "potpis" od kojeg je tesko pobeci. Izuzeci su retki.
Da je sve ovo bilo u paketu sa Natasom Bekvalac ili nekim slicnim, verovatno bi smo se manje "zabrinuli"
i sve lakse prihvatili, ipak Zeljka bije glas da je muzicar, a ne samo scenski maneken koji povrsno prati trendove.
Kao i Muzzy, nemam problem da ovo napisem, iako je i moj rodjeni brat godinama saradjivao sa Zeljkom kao (ko)aranzer i klavijaturista, a povremeno to cini i danas. Uz sav respekt za sve ranije ucinjeno, ime, status i poslovni uspeh, ovaj eksperiment je, sto se mene tice, neuspesan.