To ti je ustvari ona poznata: Bilo bi bolje, samo da je malo gore.
Svašta ćeš čuti ovde, a i na drugim mestima vezano za saturaciju, ali moraš sam da doneseš svoj zaključak.
Što se mene tiče, veća glupost ne postoji kada je u pitanju DAW i ITB miksanje, pa i uopšte u današnje vreme.
Saturacija se javlja zbog nesavršenosti uređaja koji se koriste u snimanju i miksanju, a tu nesavršenost su audio inžinjeri oduvek želeli da prevaziđu pa su zahtevali od proizvođača opreme da ima naprave uređaje koji će im snimati i manipulisati zvukom onako kako oni žele, bez šuma i bez distorzije-iskrivljenja.
Na kraju su to i dobili, digitalna tehnologija u velikoj meri odgoara na te molitve, ali onda su odjednom počeli da se žale kako im je sve dosadno i da im je ta distorzija-iskrivljenje realnog zvuka, zapravo saturacija davala nešto i sve im je nekada zvučalo dosta lepše, življe, toplije i prijatnije za uho.
Tada se u digitalnom svetu javlja ta pojava veštačke saturacije koju doziraš po svojoj volji i dobijaš taj lep i topao zvuk koji svi žele.
Šio mi ga Đuro...
Ništa od toga!
Lepota starih snimaka jeste delimično u toj prirodnoj saturaciji, ali u većoj meri je to zbog muzike, drugačijeg pristupa, zbog načina razmišljanja iz tog vremena, to se danas jednostavno ne može.
Uz to, ove simulacije ne da ne rade to što proizvođači tvrde da rade, nego to nema veze sa životom, klasična priča za malu decu i one koji žele da se tripuju.
Ka je u pitanju tehnička strana cele priče, kada se to sve stavi u kontekst vremena u kome živimo gde se vodi još uvek, a vodiće se zauvek, Loduness rat, gde sve fercera od RMS-a i kompresije, gde se limitovanjem ubija svaki tračak dinamike i čistog zvuka, saturacija je kao da dodaješ ulje na vatru, kao da odeš na Maksimir sa tri podignuta prsta, kao da odeš da prodaješ prase u Teheranu.
Sve počne da fercera, da fuzira i distorzira do neupotrebljivosti, a zapravo ta saturacija nema veze a onom koju svi žele da dobiju, sve je to u domenu naučne fantastike.
Kompresori i EQ rade po matematičkom principu, oni su manje ili više linearni, mogu se simulirati, ovi prvi u manjoj, a ovi drugi u većoj meri.
Saturacija nije linearna ni u najluđim snovima i produkt je ISKLJUČIVO cevi i drugih komponenti unutar analogne opreme, a to se ne može simulirati, bar ne da valja.
Zakoni fizike lepo kažu, nešto ni iz čega ne može.
Zapravo je poenta da je sa dolaskom digitalne tehnologije psotalo jasno ko ume a ko ne ume i to se sada čuje bolje nego ikada.
Svi su u poslednjih deset godina pravili grešku misleći da konverteri zvuče loše jer im je zvuk sa kartice tup i glup, zapravo je suprotno. Zvuk je takav kakav jeste, samo su oni ispred mikrofona problematični.
Istina, to je analogna oprema u nekoj meri popravljala, mada se na to danas tako gleda, nekada je to bilo više moranje nego želja.
Ipak, da je neki producent iz šezdesetih imao najejftiniju M Audio karticu, čovek bi umro od sreće kakav kvalitet bi čuo na njoj u poređenju sa onom opremom.
Danas se na to gleda iz nekog sasvim drugog ugla...
Naravno, možda ja nisam u pravu, ali neka neko postavi snimak koji zvuči kao da slušam Phil Spector-a, pojećšu sve ovo i posuti se pepelom...