Preslušao sam VCB, uporedio sam Original i Vintage, zatvorio sam oči, klinkuo desetak puta da zaboravim koja je koja traka i slušao, na kraju sam mislio da sam čuo da je ovaj Vintage malo masniji, otvorim oči, pogodio sam.
Ipak, jedno veliko IPAK, to je tako malo i tako mizerno, a da ni ne računam da danas gomila pluginova daje taj isti mljackajući efekat, pre svega LA-2A i LA-3A, Fairchild i ostala bulumenta, dovoljno je malo samo ukompresovati materijal i već se dobija ovo pevanje sa punim ustima i pljuckanje u zvučnicima, koje se kao nešto čuje na ovom Vintage snimku.
Razlika je u CPU Usage, onda u mnogo većoj kontroli nad kanalima gde se želi taj mljac, a gde ne, svakako i u količini toga, da ne pominjem način rada, gde u ovoj prvoj varijanti koristiš neke CUDA-muda, a u ovoj drugoj prosti i prastari kompresor i EQ, krajnji rezultat je praktično isti, ako ne i više saturiran na ovaj Old School način.
Ako se vratimo u neki osmi razred i na čas fizike, nema mnogo priče u prazno, niešto ni iz šta ne postoji, pa tako ne mogu da verujem u te analogne saturacije unutar nečega što nije analogno ni 0.0001%, dakle sve je to neko dovijanje ne bi li se nešto od toga dobilo.
Isto je i sa ovim pluginovima, ali je bar način rada normalan i ne zahteva totalno menjanje navika, samo da bi na prvi insert umetnuo neki tamo sim, nekog tamo Vintage, trt-mrt Gear-a...
Naravno, sve je to lični doživljaj, pa kome nije naporno da to radi, a lepo mu je na kraju, ima lepu "free" igračku...
Ono što je meni fascinantno, dokle se ide u to slušanje i pronalaženje tih "razlika", pa ja se na ovo ne bih osvrnuo, ne samo na ovo već i na mnogo veću razliku.
Što se mene tiče, moram da čujem nešto konkretno pre nego promenim deo opreme ili nešto počnem da koristim, a ovo ciljanje levim, pa desnim uvetom, mrštenje u mraku i koncentracija kao pred operaciju mozga, to me ne radi uopšte...