[Bockie]

Nemam formalno obrazovanje, osim iskustva koje sa stekao u studijima i empirijski, pa ću tako i odgovoriti. Ne samo zbog tvog konkretnog problema...

Mislim da je važno poznavanje dinamike i ponašanja izvora zvuka koji se želi snimiti. Da li je to instrument, glas, uređaj...ali mora se imati iskustvo pa na osnovu toga doneti odluka.

Ne malo puta sam dobijao trake gde bubanj klipuje u prelazima ili vokal "pocepa" na ispevavanju ili plozivima povremeno.

Naravno, u live situaciji uvek stavim gain na 10% manje nego što mislim da treba. Priča se tu ne završava, neophodna je konstantna pažnja. Dakle live je.

Studio dozvoljava taj komoditet da se nešto ponovi, ali i gubitak "onog" momenta.
Nije mi strano da čujem "rezove" ili klipove u velikim produkcijama, jer je producent odlučio da je manja šteta takav rez ili manje primetno izobličenje u odnosu na "onaj" momenat koji je neponovljiv i večno zabeležen.
Nekada je magnetofon "dozvoljavao" malo manje pažnje, jer je čak i sama saturacija magnetne trake bila čak i vrsta efekta, pa kad se desi da "prokuva", moglo je čak i dobro da bude... Ako nije u preteranoj meri...

No, cilj je poznavanje instrumenta, čak i načina na koji određeni muzičar svira, vrste muzike itd. Sve su to elementi koji utiču na odluku. Npr, neki pevač zna da koristi mikrofon, sam "pegla" dinamičke razlike u pevanju usmerenjem ili pokretima glavom. Neki imaju "usađenu" naviku da se odalje ako ispevavaju, neki stoje kao betonski stub i deru se , pa se 'vataš za glavu... Slično je i sa instrumentima. Da ne pominjem klasiku ili džez... Dakle nedao ti Bog da ti "voziš reglere" kad su jednom namešteni...

Naravno korekcije su neophodne i dozvoljene, ali se mora uvek paziti.

Okvirno, nešto što imam na umu kada krećem u snimanje je da npr bubanj, udaraljke ili slično, mogu vrlo lepo da se usnime nivoom pikova od oko -10db prosečno... Dakle maksimum , pri najvećoj dinamici do -5 ili 4...pojedinačno, po kanalu. Sve drugo je zaista faktor sreće a ne odgovornosti.
Dakle ono što DAW pokazuje, ili digitalni snimač.

Stanje na analognoj opremi (preampi, mikseri itd) u sistemu je veoma varijabilno da bi se svelo pod pravilo ili stalnu prosečnu vrednost.

Mislim da je tih -10db neka "magična" prosečna vrednost kojoj treba težiti, za neki ...ajde...bar pošten snimak.

Bas može biti i tiši, Neki oštri tonovi, koji svakako "prolaze" kroz aranžman ne moraju biti "u žutom"...proći će svakako...itd...

U novijoj produkciji koja sadrži kombinovane žive i elektronske ili samo elektronske elemente i koja se bori sa količinom glasnoće u malom prostoru, mora se voditi računa o mogućem maksimumu.
Neretko su stvari složene tako da se to reši ekvalizacijom (ekvilajzerom) pa je u sučelju dve neumere jedna uskraćena suprotno onog spektra kojeg druga nije i obrnuto. Kombinacije su beskonačne...

"Podvlačenje" početka, ili kraja itd...čak su tako numere i pravljene, da se mogu na taj način koristiti kao gotove, bez velikih intervencija u...(glupo mi da kažem, ali)...izvođenju.

Da! Rekao sam to.
Do izvesne mere nipodaštavam posao većine današnjih DJ-eva, ljudi koji vole da se tako popularno nazovu.


Poenta je da , bar u 24-bit. domenu, barem po mom iskustvu, nije preterano neophodno "juriti" za nekim izuzetno visokim, riskantnim vrednostima pri usnimavanju...

Ako sam dođeš do određenih zaključaka da je negde vredno "rizikovati", onda da...a do tada...zlatnih -10db...

Poz'