[Grimasa]

ZAŠTO ME LJUBAV NIJE HTELA

Važim za nekog lepotana,
od žene, do žene,
od stana, do stana,
kod svake nove, stan i hrana,
ideal pravi, savršenstvo bez mana,
samo ljubav… ljubav mi nije dana.

Jesen života, siva i tužna,
padaju neke olovne kiše,
prokleta sudba osta mi dužna,
a dug mi neće, vratiti više.

Sa vihorom prohujalo,
neko lepše vreme,
a sve lepo, kao da je stalo,
na duši ostade neko teško breme,
ni zrnce ljubavi nije mi se dalo.

Poslednja jesen, tu je bez dileme,
daj živote, produži bre malo,
ne posejah u mladosti seme,
ne posejah kad je bilo vreme,
vreme mi se… kroz prste iskralo.

Ostajem žedan ženske lepote,
ostaću željan ženskoga tela,
u mladosti iz pohote,
pio sam nektar sa njihovog vrela.

Ostajem željan ženske lepote,
ostaću žedan ženskoga tela,
jebem ti mater, bre… živote,
zašto me ljubav nije htela?