.... I da dodam jos po nesto (ima se vremena poslednjih par dana)?.
Pokusacu da ne odem preterano u off topic.
Ocigledno je da je velika vecina nas postala razmazena kada je DAW softver u pitanju I da su opcije bez kojih se ranije sasvim lagodno zivelo I radilo postale pitanje ?zivota I smrti?.
Cak I u takvoj postavci stvari, velika vecina korisnika DAW softvera koristi oko 30% (ako I toliko
) mogucnosti softvera na kome trenutno radi, a cezne za necim boljim I savrsenijim (nek? se nadje, nece da se baci)? Naravno, poznavajuci logiku prosecnih korisnika (kupaca) softverske kuce nas s? vremena na vreme zatrpaju novom gomilom cesto nepotrebnih dodataka ne menjajuci pri tom sustinski nista. Ovo kazem zato sto su forumi preplavljeni diskusijama na temu razlika medju DAW softverima koje su minimalne ili ?akademskog tipa? ili nekad uopste I ne postoje.
Mnogi ce se setiti (a u arhivi ovog foruma postoji citavo jedno ?blago? na tu temu) I diskusija I testova koje su ranije vodjeni. Od cuvenog ?kontrafaznog testa? ( u raznim situacijama ga radili Max (uzgred, sta je sa njim?), Arthur,dvuckovic,pa I ja za neke svoje potrebe) koji je razbio neke mitove koji se ticu digitalnog sabiranja, ditheringa, do prica na temu MIDI tajminga koja se zavrsavala debatom PC vs.MAC, da pomenem samo dva karakteristicna slucaja. U prvom se pokazalo das u neki standardni algoritmi koji se primenjuju za obradu audia u DAW softverima (mislim na nekoliko vodecih) toliko slicni ili isti da ne vredi trositi vreme I trud na raspravu u kojoj uglavnom nema pobednika. U drugom slucaju se pokazalo da Cubase na PC-u podesenom za DAW aplikacije (sto danas I vrapci znaju) sa nekim MIDI interfejsom tipa Unitor MK2 ima isto tako dobar MIDI tajming kao I Logic na MAC-u sa istim tim Unitorom. Ovde, naravno postoji jedna ograda. Zna se da je Microsoft od pocetka insistirao na kompatibilnosti ?unazad? I da je Windows uvek placao ceh kompatibilnosti sa prastarim MS DOS-om, I ?repovi? toga se vuku I dan danas.
Sa druge strane Apple je da bi ubrzao razvoj I bio u korak sa vremenom, ?par puta? zrtvovao kompatibilnost (a, I verne korisnike
) I neke delove koda pisao od pocetka (na zdravoj unix osnovi) umesto da ih krpi ili prekompajlira. Benefit toga je I cuveni Core Audio I odlicna integracija Logic-a, OS-a I hardvera. Uprkos tome danas smo svedoci da svaka ?macka? nece bas da radi sa svakim softverom (a, I hardverom)
. Takodje, ocigledno je I da vecina DAW softvera koristi I iste ili slicne algoritme ili programske rutine I za neke ?specijalnije? vidove obrade (pitch editing, time stretching, groove quantize, dithering), hendlovanje MIDI protokolom, disk strimingom,itd.
Kao student bavio sam se I programiranjem (mikrokod u nekoj verziji masinskog jezika ?niskog nivoa?, ?bliskog? hardveru) I teorijom obrade signala I ?logikom? DSP sistema. I tada su postojala razna resenja, ali su neka bila bolja I prihvatljivija I kao takva I opste prihvacena. Pri tom radi se o vremenu kada su pored Intela I AMD-a, egzistirali I DEC (sa lucidno dizajniranom Alpha serijom procesora), Sun (Sparc procesori za Hi End super kompjutere), Motorola sa celom svojom gamom? Za sve njih su vazili isti algoritmi, samo se radilo o razlicitim ?platformama?. Danas DEC I SUN de facto ne postoje, a Motorola polako ispada iz igre? Metodom ?grube sile?
Intel je pobedio navedene takmace koji su cesto imali mnogo elegantnija I pametnija resenja (RISC), ulazuci samo u smanjenje proizvodnog procesa I stalno povecavanje radnog takta, bez obzira na potrosnju zagrevanje I cesto ?uzaludno trosene? radne taktove?
Za koju godinu mozda se I AMD ?preda?? Sve ovo navodim, jer sam prvo pre nekog vremena ostao bez podrske za Duende (zbogom hardveru, nema vise podrske, prelazak na native, ?zdravo djaci?
) koji je naravno ostao 32bit, a onda I bez podrske I daljeg razvoja za PoCo (oni su ?napabircili? neku 64bit podrsku). Za svo to vreme UA ?spava na lovorikama? I ne pada im na pamet da predju na 64bit.
Ocigledno je da su ?stari igraci? lenji da pisu kod od pocetka (treba puno vremena I novca, dugo je testiranje, a konkurencija ne miruje), pa se krpi I prekompajlira stari softver I dodaju nove zezalice I dodaci ?epskih dimenzija? (u GB) I sminka korisnicki interfejs. Ostaje nam da se snalazimo sa raznim 32 to 64 bit bridge programima I cekamo da se neko smiluje. Upravo oni koji nemaju ?ballast? starih korisnika mogu da budu ?svetlo na kraju tunela? I mogu da krenu sa kodom? iz pocetka? I to I jeste slucaj sa S1V2.
Sve me ovo navodi, ustvari, na nesto drugo sto mislim da je veci problem kada je razvoj DAW softvera u pitanju. Naime, ako me secanje dobro sluzi, o 64bitnim kompjuterima se prica jos od pocetka devedesetih. Ocigledno da tada jos nije bilo velike potrebe za tim, a I trziste nije bilo zainteresovano, a sam prelazak skup I tada preuranjen. Medjutim od kad se u poslednjoj deceniji pojavila sve veca potreba obecanja ?evo sad ce, samo sto nije? su se non-stop izigravala, a veliku zaslugu za to ima inertnost I sporost velikih softverskih kuca kojima se vise isplati da nam kao ?nove? prodaju stare zakrpljene I dosminkane proizvode
. Mnogi od vas, kao I ja vec godinama (ja, bar 7) imaju hardver sposoban da radi sa 64bit OS-om ciji izlazak se stalno prolongira ili cak I sabotira. Win XP64 ili Vista 64 vec dugo postoje, ali nikad nisu zaziveli jer nikad nije postojala kriticna masa softvera koja bi na njima radila. Vec dovoljno vremena postoji Win 7, a 64bit DAW programi se tek ?stidljivo? pojavljuju, pri tom neki od njih kao prekompajlirane verzije starih. Znaci, nesto asemblerskog koda se napise ponovo, a ostatak koda pisan u programskim alatima ?viseg nivoa? (C++, Java, Python, GDI biblioteke, itd) se prekompajlira I doda bit bridge podrska. Rezultat je cesto veliki, trom I nestabilan ?mutant? I mislim da se veliki deo problema nalazi tu. Odmah se setim anegdote o proizvodjacima (zaboravio sam ime) koji su reklamirali kako njihov interfejs ima 24bit konvertore, pa su u trenutku kada su bili ?provaljeni? odprilike ?sheretski? izjavili kako se zapravo radi o ?20bit konvertorima sa 4bita marketinga?.