[Igor]

Neka piše i kuca ko kako hoće, ali kao što na osnovu odela, izgleda, tj. urednosti i govornog stila, usput i manira donosimo utiske o nekom čoveku po prvom suočavanju uživo, tako je u ovom virtuelnom okruženju sve prethodno suženo samo na ono što se prepoznaje po karakteristici pročitanog teksta.

Opet, razlozi za pismeno ili nepismeno izražavanje na Internetu su razni, i kao što ni nekome koga ne poznaješ u gradskom autobusu nećeš reći: "Molim te, ne psuj, to nije kulturno", tako se i ovde podrazumeva da se na tuđe "celavice" nećeš obazirati, jer one spadaju u slobodu izražavanja kao i one psovke u busu.

Ovakvo poređenje potežem namerno, jer bez obzira na neko opšte pravo, ipak, smatram da neodmereno i nepromišljeno korišćenje (pisanog) jezika ostavlja problematičan trag, koji je samo naizgled bezazleniji nego neka izgovorena, pogana ili već kako "uprljana" reč. Naravno, ima i ljudi koji se ne obaziru, jer su načisto sa svojom iskrenošću, i tako je izražavaju. Međutim, šta ćemo sa zlonamernima?

Evo šta hoću da kažem....

Mi živimo u vremenu površnosti, zamena teza i relativizovanja vrednosti: vernici su fundamentalisti, globalisti nisu pobožni, bogati su uspešni, a oni van šou-biza su ili dosadni, zaostali i glupi. Sve te poruke i anti-poruke serviraju nam se (i) jezikom, i istim tim jezikom prosleđuju do sledećih žrtava. Konkretno, mislim na one koji rečenicu ne počinju velikim slovom, a događaj pišu "event", na one koji hvala kucaju hwala, i iskrena osećanja oponašaju raznim "lajkovima", jer tobože web ima svoja jezička pravila, koja se pozivaju na principe univerzalizma i svima prepoznatljive vizuelne simbolike.

Ako je tako, zbog čega onda lepo sve ne pišu na engleskom? Nego kombiniju 90% domaće, 10% strano? Mislim, nijedan Englez ili već ko takav tekst ne bi razumeo, i onda je jedino objašnjenje da je reč o svesnom samo-obeležavanju, kojim se zabada prst u oko onima koji čuvaju svoj (nacionalni) jezik pismenošću i poštovanjem pravila. Ne kažem da je to uvek slučaj, ali znam puno Novosađana koji se za tzv. "autonomašku" ideju, između ostalog, bore i tako - namernim friziranjem srpskog jezika.

Reč je o ekstremnim primerima koje poznajem lično. Sa njima sam pio pivo, da ne kažem gledao se u oči i pričao o milion životnih stvari, da bi tek onda formirao mišljenje o njihovim namerama i stvarnoj ličnosti. Jezik na Internetu i ono što pročitamo, pak, tuđe su i oči i gestikulacija, te je i mogućnost za pogrešnim tumačenjem drugih veća.

Trik pitanja gube smisao. Predrasude su ovde brže.