[alek019]

Nadam se da se neće neko naći uvredjen i povredjen ovim što ču napisati.
Ovo što pišem odnosi se na gitariste individualiste koji se bore za svoje mesto pod suncem a i mali osvrt na po;etak ovog threada.

Iz ovog ili onog razloga gitaristi ili oni koji se smatraju gitaristima po bilo kom osnovu su veoma često na tapetu, ima i izuzetaka gde spadaju oni koji su u svetskim razmerama ugrabili da kažem večita mesta, t.j. ušli u istoriju kao
individualisti kojima ogromna većina ukazuje poštovanje i ta ogromna većina je nešto protiv čega niko pametan neće krenuti.

Gitara je nesporno lep instrument (kao što su i svi drugi, naravno) i zahteva zaista mnogo vremena da bi se tehnikom sviranja ovladalo do onog nivoa kada tehnika prestaje da bude sama sebi cilj već sredstvo da se iskažu nečija muzička razmišljanja.

Nečije muzičko razmišljanje zahteva da kažem niži nivo tehnike (što ne umanjuje iskazanu muzičku ideju) a nekome je potrebno
daleko viši ili najviši nivo tehnike. Najveća mudrost kod gitarista je bar po meni da znaju kada su dostigli svoj nivo potrebne tehnike i kada mogu bezbedno da počnu da iskazuju svoja razmišljanja. Tu leži najveći problem koji odredjuje kvalitet nekog gitariste, t.j. njegovu sudbinu. Oni koji ne prepoznaju šta im to nedostaje u tehnici i postanu malo lenji pa stanu negde na tom putu i zaustave
svoj napredak naravno da ne mogu očekivati neki uspeh jer ni svoje ideje ne mogu iskazati na najbolji način. Vremenom se dosta njih
na ovo navikne i odustane od daljeg ulaganja rada i tuda, zadovolji se postignutim stanjem stvari ali najčešće nerealno ocenjuje
gde se na toj svojoj lestvici nalazi i to je nekada osnov sukoba i sa auditorijem i sa kolegama muzičarima.

Ovo je na žalost samo deo stvari.Dakle, kada neko ispuni sve potrebne uslove neophodne da se može iskazati dolazimo do
drugog dela ne manje bitnog i možda najbitnijeg,
a to je da li će se njegovo razmišljanje prihvatiti od strane šire publike i koliko je ta širina velika.

Iz gore navedenih razloga imate gitariste koji se iz petnih žila trude da steknu tehniku koja im treba da recimo mogu reprodukovati
tudje sviranje.Nekada im je to dovoljno, i žrtvujući svoje muzičko razmišljanje u koje ili nemaju dovoljno povernja ili ga pak
ne mogu ni iskazati, postaju svojm voljom klonovi ili replike nekad bolje a nekad i lošije svojih muzičkih idola.
Na žalost koliko god da je replika dobra ipak original je original i replike
iako ima slučajeva kada deo ugrabljenog kolača nije ni tako mali ostaju brzo zaboravljene.

Ovaj video gde se demonstrira veoma visok nivo gitarske tehnike nekada deluje zbunjujuće, izaziva različita raspoloženja
koko muzičara tako i publike koja sebe karakteriše samo kao slušaoci.Ta rekacija može ići u svim pravcima od kako vi mladji
volite da kažete pljuvačine pa do dizanja u zvezde.

Jedina nesporna činjenica je da dečko ima izvanrednu tehniku. I ona je demostrirana, njegova muzička ideja nije.
Možda će se nekada nekom drugom prilikom čuti, možda će biti objektivno dobra a možda i objetivno loša ali to treba sačekati.
Možda on svoju muzičku ideju ima a možda je nema ili je još traži.Ja bar to sada ne znam i iz tih razloga neću ni da pokušam
da donosim neki sud u smilu šta bi bilo kad bi bilo, naravno drugi mogu donositi takav sud ako žele,njihova stvar.
Ovo za sad bar ja posmatram kao brzo sviranje, gde je akcenat na tehnici a ne na ličnoj ideji a bumbar ipak ima svoj tempo
koji je sa merom izabran pa je zato i lep.Nekako ovo posmatram kao vožnju kolima, imate brzine kada se osećate prijatno,uživate
a veće brzine vam ne prijaju, možete voziti brže ali nije prijatno.Naravno ima različitih ljudi, vozači formule 1 će se na 200km/h osećati
prijatno a meni bi pripala muka.možda bi i izginuo. Sad, činjenica je i da brzih vozača nema mnogo pa se iz tih razloga i definicija
prijatnog prilagodjava većem broju.Verovatno je ista stvar i sa veoma "brzim" gitaristima,ni njih nema mnogo, pa će većini
ova brzina biti neprijatna.Sa druge strane, dobro je da se zna da je moguća.