[Arthur]

Suštinski, ukratko, nema po meni tu mnogo predmeta za rasprave. Moja teza jest da je didžejing (u osnovnom obliku), legimitna muzička vrsta umetnosti, da je za isti potrebno mnogo truda i talenta, i da njihovi performansi svakako imaju svoje kriterijume uspešnosti. I neću se složiti niti blagonaklono gledati na ljude koji to neargumentovano osporavaju.

Ako nekoga buni neki aspekt tog stava, ili ne razume, rado ću odgovoriti na svako pitanje, jer mislim da sam ja razumeo o čemu se tu radi. I nemam problem da neko ne razume, ako ne napada i hejtuje isto. Kao što nema nikakve potrebe da svi imamo iste stavove i pristupe slušanju i razumevanju muzike. Svako radi i sluša šta voli, i to je potpuno ok. Ima toliko toga što ja nisam uspeo da razumem kao muzičku formu, i što ne mogu da slušam, ni da počnem da nalazim ikakvu razumljivu smislenost u tome, da bi potrajalo kad bi krenuo da nabrajam. Ali neću nikad osuđivati ljude koji to razumeju, i iskreno vole