Quote:
Originally Posted by Arthur
Lud li sam, još uvek pokušavam da verujem da ne živim u Texasu 19og veka, pa da svojim klijentima koji mi kažu da im je skupo, tj neisplativo da snimaju kod mene (a bizarno sam jeftin!), predložim da idu i lupaju nogom u vrata Sokoja ili razbijaju glave pevačima. I dajte više sa tim zamenama teza, naivno je, realno je da SOKOJ uzima DOSTA para, i da ne mrda dupetom da ih iole realno rasporedi. Dakle, tuđe pare idu u pogrešne džepove, i to je suština mojeg bunta protiv istoga.
|
Ma niko ti ne kaže da si lud, naravno. I niko ne kaže da je SOKOJ simbol časti i poštenja. Vrač je najbolje opisao akciju za početak transformacije SOKOJ-a. I napomenuo njen eventualni (ne)uspeh.
Muzičari su bre jedna stoka neopevana, ja da ti kažem (bez smajlija). 99% njih se seti autorskih prava jednom godišnje, kad im stigne obračun od SOKOJ-a i razmišlja o njima otprilike do prve sledeće tezge (u studiju ili na bini, svejedno). U tom smislu nije ni čudno što onaj 1% autora koji imaju nekakav banditski gen uspeva da zadovolji svoje lične apetite štiklom, pištoljem, smaranjem emitera i štatijaznam kao sve ne.
Kao što sam već rekao: najveći SOKOJ-ev greh je njegova lenjost i nezainteresovanost, ali on nikako ne opravdava lenjost i nezainteresovanost (i neupućenost) samih autora. Pa tako, kad se štikle i pištolji ne bi događali svake prestupne godine, i kad bi ih mnogo više ljudi mnogo češće smaralo (
naravno, pod uslovom da poseduju argumente) - da vidiš kako bi raspodela počela da biva normalnija.
I da, kad si pomenuo XIX vek - mi se nalazimo usred prvobitne akumulacije kapitala, koja je na Zapadu sprovedena pre par stotina godina. I SOKOJ danas nije isto što je bio pre dvadeset godina, pošto ni ovaj posao nije isti kao pre dvadeset godina. Ako nam to nije jasno, onda jebiga. I ako autorima nije jasno da je
normalno da je njima samima više stalo do njihovih dela nego bilo kom udruženju, onda jebiga - cela ova priča i treba da ostane rasuta po stranicama foruma.
Pozdrav,
Vasa
P.S. (edit): Da ne ispadne da sad aboliram SOKOJ, "revolveraše", ili nedajbože državu (RRA): smatram u najmanju ruku interesantnim da se na SOKOJ-evoj Top 10 listi za 2010. nalaze dva "rock evergreena" (Van Gogh - Neko te ima i Dejan Cukić - Nebo jedino zna). Ajd' još i da (jedva) progutam Van Gogh, možda su vrteli živu verziju, ali Cukić... Hehe.