Ma, NS10 je bio popularan iz prostog razloga: bio je jeftin i tokom jednog vremenskog perioda ga je bilo jako lako nabaviti. Ispostavilo se da je to odlična stvar za studije i za snimatelje i producente koji šetaju od studija do studija pošto im je davalo nekakav privid "univerzalno prepoznatljivog zvuka". To naravno nije bilo sasvim tačno, ali nije bilo ni mnogo daleko od istine. Kako god bilo, par generacija snimatelja i producenata je jednostavno usvojilo taj zvuk kao "referentan",
mada su ti zvučnici i u svoje zlatno doba bili "gurani" svim i svačim, od Hi-Fi pojačala do čega god. Ovo što sam napisao "svi znaju" (makar iz priče), ali uporno zaboravljaju.
NS10 su prosto
male kompresione kutije sa neuobičajeno jasnim odzivom tranzijenata u odnosu na cenu po kojoj su se prodavale. I vrlo dobro rade sa
raznim pojačalima, pod uslovom da se slušaju
tiho. Kad kažem "tiho" mislim na <5W. I naravno pod uslovom da se od njih očekuje samo ono što je Alen napisao - "uvid u punch srednjeg opsega, fini tjuning snare-a i gitara i generalnih odnosa u mixu". Ja bih samo još dodao: "fini tjuning vokala", i to bi otprilike bilo sve.
Problem sa tim zvučnicima nastaje kad ljudi pokušavaju da ih tumače kao klasične "studijske monitore" koji bi trebalo da im ponude uvid u "ceo zvuk", pa još na "realnoj snazi slušanja", pošto oni to jednostavno nisu. To mu dođe kao razlika između sanitarnih i hirurških rukavica (trapavo poređenje, ali ponoć je odavno prošla
).
Pozdrav,
Vasa