Quote:
Originally Posted by Solozabal
Citao sam vec prije neke komentare Frindla i primjetio sam iz osobnog iskustva da tokom mixa gubim kreativnost misleci na sve 'opasnosti' na koje on upozorava. Nemam nista protiv njega naprotiv covjek se cini super sa toliko volje i zelje da svakog saslusa i objasni, ali u svoj toj dubini cini mi se da se gubi nit za onim sta je puno vaznije..
|
Puno va?nije (ustvari - najva?nije) je to kako neki rezultat (uradak) komunicira sa krajnjim slu?aocem i ?ta uop?te ?eli da mu saop?ti. Da se ova Frindlova teza pojavila pre jedno 40 godina The Beatles, Hendrix i Cream bi verovatno bili progla?eni za simbole najgoreg mogućeg zvuka.
The Beatles danas (mada im svi snimci, pa i produkcija, po dana?njim standardima zvuče bez veze) nose auru fantastičnog benda. I to sa punim pravom - talentovani ljudi (njih četvorica + jo? par podjednako va?nih učesnika) su se igrali nekom tehnologijom i gurali je do krajnjih tada zamislivih granica.
Ne sumnjam da su i Geoff Emerick i Ken Scott znali gde se nalazi 0dBV, ali se nisu libili da preteraju zarad vi?eg cilja. Postoje samo dve razlike između njih i dana?njih foruma?a gladnih znanja kako se pravi savr?en miks:
poznavali su "osnovne osnove" zanata pa su se onda poigravali njima. I
nisu sedeli sami u sobi, bilo ih je malo vi?e
Pozdrav,
Vasa