Ja ga koristim jer najbr?e dođem do ?eljenog ili pribli?no ?eljenog zvuka, a i odlično mi je to ?to na kraju uvek doziram efekat po segmentima, tako da time zauzdavam ono ?to inače čovek u audio-produkciji najte?e kontroli?e, a to je osećaj za meru. Ne ka?em, svestan sam, da o svemu ovome znam vi?e, verovatno bih se okrenuo sofisticiranijem softu, ali, polako... Meni je i Ozone u početku bio bauk, ali nekako sam ve?bajući uho uspeo da mu čujem potencijal, i da ga polako crpim za ono ?to radim.
Recimo, klonio sam se kao đavo od krsta njegovog Stereo Imaginga, a onda sam na svoj glas (reč je o čitanju tekstova, ne o pevanju) dodao ga tek, tek, maksimalno oprezno, samo da pro?iri zvučnu vox-sliku i skoro pa nečujno je panuje oko sredine. To su nijanse, ali nijanse i daju jelu pravi ukus.
A ?to se tiče ove verzije, video sam da je promenjen redosled efekata, da je na kraju lanca umesto već pomenutog Imaginea sada Post-eq, da je Maximizer izme?ten van main-enginea, da je fx-ovima moguće pristupiti pojedinačno, a ne kao u četvorci da mora? otvarati komad, koji, čini mi se, uop?te nije nezahtevan za procesor. Treba čačkati, raditi s njim, pa tek onda eventualno reći je li vredan para.
Da, da, para!
