[Igor]

A dokle to ide, ili, odakle (ti) kreće...
Imali mi u vi?e navrata jo? na početku prethodne dekade niz nekakvih seminara, znate ono, obuka gde dođu BBC-jevi "misionari" da novinarsku, tada jo? mlade?, podučavaju strogim pravilima posla.
I, premda je tu zaista bilo ?točega korisnog i iskoristljivog, meni je uvek ne?to, ipak, smetalo, ne?to se nije uklapalo u mozaik logike i posledično u meni izazivalo konstantnu mučninu.
?ta me je kočilo?
Pogađate, jezik!
Naime, Englezi su nam govorili o elementima dobre reporta?e, zaista su se trudili i uspevali da nam predoče kako te elemente razigravati, kako ih sklapati u celinu. Međutim, u trenutku kada je trebalo analizirati ponuđene primere (na engleskom), taj način interpretacije, posmatran iz rakursa ovda?nje op?te uzev kulture, totalno je ma?io poentu, bivao na momente sme?an, pa čas u?togljen, jednostavno neprilagođen onome ?to instruktori nikako nisu mogli da osete (jer to ni nemaju u sebi).
Dugo sam poku?avao da im objasnim kako narativni ritam i stil izra?avanja emocija, koje su i ovde i tamo ključ gledanosti, imaju svoja pravila na lokalnom, a kamoli na ?irem nivou. Ne...
Oni su sve vajno razumeli i učtivo klimali glavom, ali su i dalje istu gurali kroza zid, poku?avajući da od nas naprave BBC-jeve robote, valjda, ?ta ti ja znam.
Tada sam i shvatio koliku moć ima jezik, te uklavirio kako funkcioni?e globalističko "pokr?tavanje", mimo ratova i katakombi. Potrebno je da način izra?avanja poprimi notu manirizma, koje opet nesvesno a svakodnevno oda?ilju glasnici masa, sve pod parolom "tako to rade oni čija je tradicija u poslu du?a".
Te?ka bezmozgarija.