[Znak]

OK, nije u pitanju remek delo za dugo slušanje u samoći, ali u poređenju sa ogromnom većinom skorašnjih izdanja (pa i sa prethodnim albumom Električnog orgazma), ovo je mega uspeh. Pesmu Mr. Ministar sam čuo na radiju i bio ubeđen da je u pitanju neki skriveni biser iz osamdesetih, jer se takve pesme više ne prave, tj. skoro niko ne ume da ih napravi. Osim toga, zaintrigiralo me to što nisam mogao da pogodim čija je pesma. Stilski se očigledno dosta razlikuje od svega što su oni radili.
Za razliku od Arthura, koji (sve u ume borbe protiv hejta) smatra da je ovo smeće sa dobrom produkcijom, meni su sadržaj i izvođenje ovde ipak ispred produkcije. Ne znam da li je to samo moj utisak, ali slušajući album kroz slušalice sve zvuči moćno i veliko, ali na slabijim zvučnicima (mini linije, iMac, itd.) sve se naglašeno pretvara u lo-fi. Nekako uređaj na kojem se album sluša previše utiče na zvučnu sliku. Na manjim zvučnicima vokal postaje teško razgovetan, a bass se gubi, reverb postaje mnogo izraženiji i sve dobija neki šum kao iz starog radija.