Posle par dana pogledah nove postove koje su postavile kolege...
Dodao bih jos po nesto, bez zelje da ulazim u raspravu o ukusima.
Mislim da je sasvim legitiman prilaz stvari nekog ko izdvoji 2-3K evra za spravu da zeli samo da je ukljuci i svira bez ikakvog preteranog angazovanja preko toga. Nekome je to jedino bitno i ne zeli (ili ne ume) da 'gubi vreme" na nesto van toga. Jedino sto bih ja primetio u vezi takvog pristupa je, da to ne moze da "pije vodu" ni u jednoj iole pristojnoj kako live tako i studijskoj produkciji.
U polu profi svetu - da, ali mislim da ovde ne pricamo o tome.
U nekoj minimalnoj varijanti, mislim da vecina kolega i kada nadje fabricki preset koji zvuci "idealno", makar mora da uradi prilagodjavanje gain-a prema ostatku sto svojih instrumenata, sto ostatka benda, velocity mapiranja prema svom nacinu sviranja i makar minimalno tweak-ovanje reverb i delay podesavanja i master eq sekcije. Naravno, ovo nije samo "ekskluziva" za Kurz, bez obzira na spravu ja to radim uvek i snimam svoje verzije patch-eva.
Mislim da je i cela prica malo skrenula u stranu da Kurz "mora da se cacka" da bi "prozvucao". Mislim da svaka sprava mora da se "cacka" da bi dobro "legla" u kontekst u kom se upotrebljava, a fabrika i njeni inzenjeri su tu (sto bi rekao wladymeer) da vam daju dobru polaznu osnovu. Poenta onog sto sam hteo da kazem u prethodnim postovima je isla u smeru da je su mogucnosti "dubokog"' editinga kod Kurz-a vece nego kod ostalih popularnih flagship modela i ostavljaju vece mogucnosti za sound design.
Nekome to znaci puno, a nekome - ama bas nista. Nekome je bitnija ergonomija, nekome velicina sample ROM "sirovine" nekome inkoporirane alatke za brzo razvijanje ideja (Karma npr.), nekome sveze fancy "farbe", itd.
Tacno znam sta bih od kog proizvodjaca (Roland, Korg, Yamaha, Clavia , Kurzweil,...) uzeo za svoj idealni synth allrounder, imajuci u vidu: sample ROM sirovinu, kvalitetan modeling, editabilnost, brzi stream, ergonomiju, kontrolabilnost, performance feel, kvalitet izrade, kompatibilnost "u nazad", kavalitetnu piano & el.piano, hammond, VA sekciju,dobrozvucecu EFX jedinicu, tehnicku podrsku, stabilan OS, itd. Gledajuci stavku po stavku iz PC3K8 bih rado preuzeo mnooogo toga. Nazalost, ovakav "idealni" synth tesko da ce se ikad pojaviti.
Inace, da kazem i ovo, ja na PC3K8 gledam iz perspektive nekoga kome je to samo deo live setup-a od nekoliko klavijatura, ili jos mnogo vise u studiju. Ipak, i u toj varijanti, a posle samo tri meseca Kurz mi "odradjuje" oko 40% piano, classic synth i strings zvukova, oko 30% svih ostalih orchestral i hammond zvukova, dok procenat VA, atmospheric, seq i ostalih zvukova varira jer sam jos u procesu programinga. Za mene i to za 3,5 puta vise novca (a, odlicno sam "prosao") od "onih 500e" - puna kapa.
Medjutim, i iz pozicije nekoga kome bi PC3K8 bila jedina ili osnovna sprava, ne vidim nikakav razlog za osecaj inferiornosti, naprotiv... Mislim da je u odnosu na ostale flagship modele za izbor presudan kontekst u kom ce se koristiti kao i licni ukus i afiniteti onog ko ce ga koristiti i "za cije usi".
Slazem se i da je kvalitet standardnih "bread & buther farbi" jedna od najvaznijih stavki za upotrebljivost ovakvih sprava, ali danas svi proizvodjaci uglavnom koriste sample ROM bazu slicne velicine, pravljenu u istoj rezoluciji i pod slicnim uslovima (akustika, outboard, DAW,...) i sa slicnim algoritmima kompresije - tu vise nema nekih velikih tajni. Sto se tice klkasicnih instrumenata, ja sam uvek preferirao Rolandovu ROM bazu, Yamahinu "svirljivost" i Kurzweil-ovu editabilnost. Cesto su i razlike u patch-evima "standardnih" instrumenata cesto i stvar vidjenja onog ko instrument uzorkuje i modelira, ali je i njihov "kvalitet" cesto stvar subjektivnog dozivljaja i znanja onog ko ih koristi.
Idealno semplovan i modeliran instrument koji ce moci da se sveobuhvatno artikulise na klavijaturi, bojim se da se nece nikada pojaviti, a mozda je tako i bolje - "zivi" sviraci i instrumenti nece potpuno izumreti, a polutalentovani i neobrazovani nece dobiti u ruke "alat" da nam demonstriraju svo svoje neznanje, jer onda mesta za izgovore vise nema, ako se truba (brass) svira kao dugmetarska harmonika, bass gitara nevesto "crta", strings tretira kao "tepih" ili gitarski arpeggio, a klavir kvantizuje...
Postoji jos nesto sto mislim da je vredno pomena, mada su se kolege dotakle i toga... Nasuprot "zdravoj logici profita", Kurzweil mozda radi i u korist svoje stete koristeci i dalje veliki procenat custom dizajniranih elektronskih sklopova (citaj: motherboard-ova, chipova, ADi DA konvertora, OP-a...) u svojim spravama, sto meni kao korisniku moze samo da imponuje, kad vidim da je neko ozbiljan i sa dobrim namerama kad je projektovanje i proizvodnja u pitanju. Ovim nikako ne zelim da se i pomisli da sam protiv ikakvog zakona trzista i razvoja industrije u celini, i sam volim da koristim sve benefite koje donose novotarije, ali mi nekeko nije prijatan osecaj da znam da moja "profi flagship sprava" deli veliki deo elektronskih komponenti sa mojim kucnim kompjuterom ili DVD plejerom
... Svojevremeno je bas Clavia naprasno povukla NL3, jer proizvodnja namenskih custom chip-ova za isti vise nije bila isplativa, pa se pojavio "novi i revolucionarni" Nord Wave (inace dobra sprava, da se razumemo) sa mnogo vise general purpose komponenti, ali i sa fancy Melotron zvukovima i modernim VA presetima
, koji meni nikad nije zazvucao kao NL3... Mozda je i ovo pitanje ukusa, ali neke cinjenice - stoje.
Sve ovo napisah najvise da nekako potkrepim cinjenicu da (bar u ovom razredu proizvodjaca i modela) nema "apsolutno fantasticnih" i "amaterskih" sprava, vec se pre treba rukovoditi licnim afinitetima i koristiti maksimalno mogucnosti koje vam je neko dao za ulozeni novac.
PC3K8 vredi makar ozbiljno i bez predrasuda probati...