Quote:
Originally Posted by Kefa
Gosp. Tuomas Jon Carin nije plaćeni muzičar koji reklamira Kurzweil već za tvoju informaciju koristi njihove klavijature još od vremena kada je bio drugi klavijaturista (K2000 ne sjećam se koja verzija uz naravno još par mašina) Richard William Wrightu u Pink Floydu.Nakon završetka rada benda pridružio se Rogeru Watersu (radio je i sa Gilmourom) koristeći K2600,koji je nedavno zamijenio sa PC3 K8.
On je uz još par istaknutih muzičara (korisnici K2600),jedan od glavnih inicijatora stvaranja PC3 K8,iz razloga što je htio iz već pomalo ostarjelih K2600 prenijeti masu "amaterskih" programa u novi Kurzweil.
Zbog tog neplaniranog "zahvata" Kurzweil kasni sa završetkom nove K serije.
|
Ehhh, Jon Carin...
Taj covek mi je jedan od omiljenih muzicara (namerno ne kazem klavijaturista).
I da se sve svodi samo na saradnju sa Pink Floyd i solo projekte ex clanova bilo bi dovoljno, a ne treba zaboraviti i imena kao sto su: Bryan Ferry, The Who, Soul Asylum, Seal,
Michael Kamen... Sjajan multiinstrumentalista, aranzer i (ko) autor i producent nekih velikih pesama i albuma.
Njegovo ime sam zapamtio jos 1987 od "A Momentary Lapse Of Reason" Pink Floyd-a, kada se predstavio i svetskom auditorijumu,a i kad je K250 dozivljavao svetsku promociju, kojoj su dobrano pomogli i Lyle Mays, Steve Wonder,... Uz gomilu sjajnih atmospheric zvukova i do tada ne cutih "klonova" akusticnog klavira, mnogi ce se setiti upecatljivih strings (narocito cello) deonica iz "The Dogs of War"...
Vec tada, uz superioran kvalitet semplovanja (uz sva memorijska ogranicenja iz tog vremena), Kurzweil je pocinjao sa ozbiljnim pristupom modelingu kao dopuni za sempling. Tada su to nazivali "Tehnologija prepoznavanja uzoraka" i sa minimalnom, mada za to vreme jako velikom, potrosnjom memorije i bandwith-a pravili maksimalne rezultate.
