Iz moje perspektive problem miksa nastaje mnogo pre samog miksa. Sama svirka ne bi trebalo da predstavlja toliki problem u miksu, bar ne u onoj meri u kojoj je to cesto predstavljeno - neki sjajni snimci i sjajne pesme su, blago receno, skromno odsvirane. Ono na sta ciljam je, naravno, aranzman - tj. izuzetno mali broj ljudi osposobljenih da isplaniraju i postave isti. Ako je aranzman diletantski - a uglavnom je tako - onda ni Majkl Brauer ne pomaze u miksu. Dve najproblematicnije stvari koje primecujem na domacoj sceni, u ovom kontekstu su:
1)
Pretrpani aranzmani
a) bezbroj napotrebnih detalja koji popunjavaju sav prostor - cesto se zaboravlja da je i pauza deo muzike. Neverovatno je da bas svaki aranzman ima popunjenih 80 kanala i da je na svakom od tih kanala novi instrument koji svira liniju bitnu za pesmu i smislenu u datom kontekstu. Da ne ulazim previse u besmislenost nepostojanja aranzmanske dinamike, pretpostavljam da je takvo nesto izuzetno tesko smiksati - cak i u uslovima blizu idealnih.
Naravno, ovo ne znaci da smatram da je kvalitet aranzmana obrnuto proporcionalan broju muzickih desavanja - primera ima mnogo, od Aerosmith do Gibonnija ili od Bj?rk do EKV, kako kome vise godi. U svim slucajevima u pitanju su gusti aranzmani ali sa kontrolisanom distribucijom desavanja.
b) svaka deonica je visestruko udvojena svim mogucim i raspolozivim instrumentima - ovo je nesto sto ne razumem i nije mi objasnjivo ni neznanjem ni nemuzikalnoscu - ipak, pojava je cesta na nasoj sceni. Mozda je ovo najmanje zlo za iskusnog miks inzenjera ali doprinosi neozbiljnosti ukupnog zvuka.
2)
Akusticki pogresno postavljeni aranzmani
Cesto klijent(izvodjac, kompozitor, aranzer) pokusava da kompenzuje svoje tehnicke nedostatke kroz miks sto je moguce samo u izvesnoj meri ali odnosi uspostavljeni vestackim putem, jednostavno ne deluju i uvek zvuce kao da nesto nije u redu. Vecina publike koja
slusa muziku je u stanju da registruje da nekakav nedostatak postoji ali nije u stanju da ga identifikuje, a to je nesto sto bi profesionalac morao da zna. Najcesce se desava da je instrument ili nedovoljno ili previse prodoran u nekom trenutku ili cak da je u jednom momentu nedovoljno prisutan a vec u sledecem da pravi buku. To se onda resava automatizacijom i slicnim pomagalima, koja su korisna i dragocena ali u ovom slucaju sluze kao stake.
Ovaj opsirni uvod je sluzio samo da objasni moj stav da su miks majstori najmanje krivi za zvucnu sliku koja dolazi iz Srbije (naravno, mislim na profesionalce - pocetnicima ne bi ni trebalo uzeti za zlo greske).
Quote:
Originally Posted by sRce
...Kad budete dostigli kvalitet mixa kakav je u svetu prihvatljiv onda vas niko nece nervirati jer ce te biti veliki...
|
Mozda nije na meni da pricam o tome jer se ne bavim miksom ali zaista sam ubedjen da nivo miksa o kome pricas ne moze da se dostigne bez odgovarajuceg nivoa aranzmana i u odredjenoj meri svirke, bez uplitanja kvaliteta samih pesama u pricu. Postoji izvestan broj domacih izdanja snimanih u zemlji a miksanih u inostranstvu koja i dalje zvuce kao i skoro sve ostalo sto se radi ovde.
Ukoliko nekakva kolektivna krivica postoji ona je na onima koji prave kompromise i izlaze u susret svakoj zelji klijenta, ma koliko ta zelja bila protivrazumska - na zapadu je, barem prema legendama koje kruze
- producent Bog u studiju. Iz ove perspektive, mozda je najveci nedostatak u domacoj produkciji - nedostatak autoriteta.