[Arthur]

Zamena teze. Najveća skupoća i subjektivni utisak iste, potiče upravo od muzičara, instrumenta i performansa kao takvog. Ako neko ne ume da peva, i ne ume da prenese emociju, svira gitaru i bubanj nedefinisano i nerezonski, džaba mu i Andy Wallace da ga mixa. A sa druge strane, dajte mi Paul Wellera ili pokojnog Johny Casha za mikrofon, pa da vidiš koliko sam dobar snimatelj i mixer. Ovo ne pričam iz sujetnih pobuda, naprotiv, već iz iskustva. Najskuplji i najhvaljeniji snimci koje sam uradio nisu uopšte potrošili proporcionalno mog truda i veštine. Čak se u radu 90% vremena bavim stvarima koje uopšte i nisu moj posao, štimom gitara, dikcijom pevača, inteligencijom bubnjara. I od toga ne stižem i nemam snage da se bavim filozofijom dal je taj refren sam po sebi dovoljno efektan, dal je pesma dovoljno "pukla", dal je aranžman ipak malo pregust i pretrpan, i o čemu vi to uopšte i pevata