Quote:
Originally Posted by kissellii
Arthure, to je cisto moj utisak kad slusam te bendove tj sve se utapa i preliva jedno preko drugog. Samo moj dozivljaj (mozda imam takve ushi), cak i ne mislim da su to losi bandovi ili sta ti ja znam samo meni tako nesto ne lezi u vecim kolicinama - e sad ako neko npr na forumu napravi nesto sto po meni spada u precizan sound (nebitno gitarski ili electro) ja cu probati da sagledam tvoju kritiku iz tvog ugla kao nekog ko mozda i ne voli taj sound .... ako me razumes. Sigurno se svako trudi da bude objektivan ali treba uzeti sve u obzir.....
Respect.
Evo, The Cure i cela ta dark scena su padavicari  |
onda nisi dobro formulisao pitanje, jer sam ovako stekao dojam da se priča o ličnim muzičkim ukusima, a ne o kriterijumima produkcije. Meni lično muzika i emocija ta 3 benda najviše prija privatno, ali to nikako ne može biti dovedeno u vezu sa mojom profesionalnom kritikom drugih bendova. Kad god radim nešto, a trenutno u studiju imam posla sa toliko različitih žanrova na dnevnom nivou da to nije humano, uvek slušam reference iz dotičnog žanra. Primera radi, pesma sa kojom uvek upoređujem sve što smatram da treba da svira oštro, svetlo i kristalno jasno, je pesma "Harder to breathe" od Maroon 5, iako taj bend skoro pa da organski ne podnosim privatno. ALi ta pesma mi je referenca za čist i svetao sound, kada procenim da to konkretni projekat ište. Sa druge strane, neretko se okrećem drugoj brit školi - Arctic Monkeys, The Strokes, Kaiser Chiefs (jer trenutno radim čak 2 albuma iz dotičnog žanrovkog miljea), koji su opet pa dosta tamniji, muljaviji, organskiji. Tako da ti ta teza ne stoji. Bolje pitaj šta smatramo estetski kvalitentom i lepom produckijom, koliko god to opet bilo široko polje. Jer, eto R.Rubin, je radio toliko dramatično različitih stvari, od Slayera, System of a Down, preko Red Hot Chilli Peppers pa sve do JAY-Z i opet Johny Casha, i NIGDE ne možeš naći nijednu soničnu zajedničku crtu, osim da je to savršeno skrojeno prema meri projekta.