Teško da se išta danas na ovu temu isplati. Spadam u grupu od nekolicine momaka u Beogradu koji imaju svoj studio, od kojeg žive i dalje ulažu u njega, ali teško da to ima veze sa samim studiom. 99% poslova koje rade takvi studiji su tu zbog vlasnika i naših ličnih poznanstava, i klijentelu teško da detaljno zanima šta tačno od opreme poseduju i koji su uopšte tehnički uslovi. Poslova ima dosta, i to u zadnje vreme sve više, a taj trend primećujem i kod konkurencije. U klijentelu, barem u mom studiju, 90% spadaju ljudi koji se muzikom bave iz hobija, u smislu da od nje ne žive i ne hrane decu. Svi oni imaju neke dnevne poslove, a iz puke ljubavi i entuzijazma pišu pesme, oformljuju bendove i troše novac na studio. Ovo važi čak i za neke VEOMA poznate bendove, koje kad bolje upoznate, skontate da zapravo niko u bendu ne živi od toga. Jedan manji procenat čine studentarije i ostala omladina koja na ovaj ili onaj način skupi novac i plati studio, opet bez ikakve ideje da će joj se taj novac u bilo kojoj meri vratiti. Više kao pitanje prestiža ili ispunjavanja sopstvenog sna. Tek jako mali procenat čine bendovi koji zapravo sav novac koji su uložili u snimanje materijala zarade od sviranja, ili ga mogu od svirki otplatiti.
Šta budućnost nosi, ne znam, meni nikad i nije bio plan da imam svoj studio i da brinem vlasničke brige jer to ne umem i ne želim. Želeo sam oduvek samo da se bavim snimanjem i produciranjem muzike, a splet okolnosti me je doveo u ovu poziciju, gde je to jedino moguće u sopstvenoj organizaciji. I dan danas sam veoma spreman da dignem sidro i prihvatim iole pristojno plaćen posao u tuđem studiju ili nekoj većoj produkciji, gde bi moj novac bio SAMO moj, i ne bi razmišljao o troškovima, otplaćivanju dugova ili daljem ulaganju u studio.
Nekoliko puta mi je bio nuđen posao po televizijama, produkcijama i sl, sa uglavnom lošijim platama nego li što ja u svom studiju svakodnevnim radom zaradim, prosečno. Ovo prosečno znači, da se retko koji mesec prođe ispod 500e neto, a ume da se popne i na više od 2k, ovisno o samom dealu i sezoni. Radimo sve, usnimavamo cele albume, od bubnja do vokala, editujemo, cele albume ili samo pojedinačne singlove, mixamo i tuđe usnimke, editujemo za tuđe mixeve i sl. Sve ima svoju cenu, koja je veoma pristupačna kada se pogleda na dnevnom nivou, a meni eto nudi takve proseke kakve sam gore naveo. U opremu ulažem konstantno, kupujem i biram pažljivo SVAKU komponentu, skoro ništa ne kupujem isključivo na preporuku, uvek testiram i analiziram detaljno. Ono što trenutno ne mogu da priuštim, pokušavam da pozajmim, imam pristojno velik krug ljudi sa kojima razmenjujem opremu, ali i to pokušavam da svedem na najmanju meru, tako da ono što često zajmim, ipak gledam da kupim, pa makar se zadužio. Pošto pod istim krovom imam čak 2 nezavisna studijska prostora, sa 2 režije i 2 gluvaća, od skora imam i par ljudi koji dolaze po pozivu i dobijaju dnevnice da bi usnimavali i editovali stvari u jednom studiju, dok ja u drugom snimam ili mixam nešto 3će. Dnevnice nisu velike, ali nije velika cena studija, tako da se svi razumemo i podržavamo. Odatle i onaj oglas za šegrte, jer mi je potrebno ljudstvo da bi ceo sistem funkcionisao, a jaaako malo ozbiljnih momaka sa iole pristojnim kapacitetom i motivacijom se uopšte dole i pojavilo. Meni je lično cilj da malko razgraničim poslove koje želim da produciram, i ličnim imenom potpisujem, i ove koje doživljavam kao obične studijske usluge. Trenutno nemam dovoljno ljudi i vremena da bi to u potpunosti uspeo, i zato neki meni dragi projekti i bendovi trpe, i čekaju jer ja odrađujem druge šljake koje mi plaćaju troškove i hrane porodicu.
Do sad sam u opremu uložio između 5 i 10k eura, i nastaviću i dalje, koliko god mi rang cena koje naplaćujem to omogućuje - a cene se kreću između 60 i 100e po radnom danu, retko kad više. U to ime, malko mi je out of proportion da kupujem preampe i konvertere od nekoliko hiljada eura. Plus što studio još uvek nema iole pristojan enterijer i neke elementarne uslove, i nalazi se u podzemnom atomskom skloništu. PRimera radi, do pre 2 meseca, na manjem gluvaću, tojest vocal booth-u, nije bilo kvake ni pristojne brave, koja košta možda 3k dinara, al sam zato istog meseca uložio 900e u dva različita vokalna mikrofona namenjena tom vocal boothu. Ni u akustiku ne stižem da uložim nešto mnogo novca, tako da su uglavnom prisutna priručna štap i kanap rešenja, koja ipak rade posao u nekoj meri, zbog čega se ja malko više oznojim.
Toliko za sad o nekim mojim iskustvima. Pisaću još ako se nečeg vrednog pomena setim, a ko ima neka pitanja može i tako.
evo i kompletnog spiska opreme i poslova za 2011, za sad u toku.
http://www.facebook.com/note.php?not...68263589864927
http://www.facebook.com/note.php?not...83307245027228
ponavljam, sve ovo bih napustio i prihvatio posao sa manje glavobolje u tuđem studiju i organizaciji, jer sam po prirodi jako lenj i neorganizovna i kad mi se prepusti da ja sam sebi gazdujem, život mi postane pakao.