Poku?avam da se prisetim kad sam prvi put čuo album masterizovan "pod presom". Mislim da je to bio David Bowie, BBC Radio Theatre: London June 27, 2000. Prvi utisak je bio WOW, koja produkcija! Sve je veliko, ogromno! Ali to je trajalo negde do treće pesme, kad je već počelo da zamara. Ja sam to tada zvao "previ?e dobra produkcija", čak sam mislio i da je taj sterilni zvuk posledica mikroskopski tačnog tempa (Gail Ann Dorsey svira bas gitaru kao nenormalna) i trebalo je da prođe nekoliko godina da ukapiram da je snimak na račun velike jačine ostao bez dinamike. I dalje je to jedan od najboljih live albuma, ali ubeđen sam da mu je to pojačavanje oduzelo mnogo
du?e. Dinamika je odnos ti?ih i glasnijih delova, ne valja da sve bude glasno. To je lepo (u drugom kontekstu, ali mo?e se primeniti i na ovo) rekao i dvuckovic:
Quote:
|
Originally Posted by dvuckovic
Ne mogu svi elementi da budu veliki svo vrijeme, ako je sve veliko, mozak ne moze da uspostavi relativne odnose, i sve postaje gomila buke i malecko.
|