Quote:
Originally Posted by VladaNS
Meni je itekako lepse i prijatnije da cujem manje kompresovan snimak ali treba imati u vidu da kad slusalac ubaci takvu pesmu u winamp, ona ce biti osetno tisa od ostalih pesama na plejlisti, jer sve sve ostalo gura do nule. Ja imam recimo neke retro, ne-remasterizovane snimke od stones-a i pizdim jer svaki put moram da idem do kompa i pojacavam zvuk kad pocne neka od tih pesama.
|
S moje tačke gledišta to izgleda obrnuto. Plejer mi je dosta pojačan pošto uglavnom slušam staru muziku i nervira me kad naleti nešto novije pa moram da utišavam. Bilo bi bolje da je sve iste prosečne jačine.
Ali koje jačine, kao one stare ili ove nove pesme?
Treba shvatiti da i u tim starim snimcima ima jakih delova. Ako ti je plejer pojačan na sedmicu, normalno masterizovana pesma će se realno čuti u proseku negde oko četvorke, ali postoji prostor da neki bitni i naglašeni delovi dođu do sedmice. Kod nove produkcije sve je toliko jako da će ti plejer stalno stajati na četvorci i nema ni jednog dela pesme koji će u slušanju da dogura do petice - ne može, plejer je na četvorci. Dakle, u onoj pesmi koja je u proseku tiša u realnom slušanju neki delovi se čuju za tri podeoka
jače nego u onoj koja je pojačana kompresijom. I to su oni delovi koji stvarno treba da budu jači, to prenosi neku poruku, razdvaja bitnije stvari od manje bitnih, izaziva kod slušalaca emotivnu reakciju, da ne govorimo o tome da ljudskom uhu po prirodi prija dinamika, različiti nivoi jačine zvuka (kao uostalom i oku različiti nivoi osvetljenja).