[kejkz]

Mislim da se svi mi bavimo muzikom, direktno ili indirektno, jer i kada biramo, mi izrazavamo svoj stav po pitanju onoga sto nam se svidja, i tako uticemo na sve one koji se bave muzikom i one koji je slusaju, jer je sve to jedna grupa ljudi. Problem popularne muzike u ovoj zemlji je sto je rascepkana, neukorenjena u bilo cemu, a opet nedovoljno insiprativna ili slusljiva za siru publiku. Problem produkcije je sto je u tome prati, jer i od te i takve scene zivi. Dakle, isto je i kada biramo i kada radimo, nema tu neke razlike, a svi radimo ono sto mislimo da je dobro, sto nam se svidja, cemu tezimo i u cemu uzivamo.
Ono sto meni smeta je sto ustvari malo u svemu tome cujem pravog uzivanja i strasti, vise cujem neka moranja i napetosti (cak i kada je u pesmi ne bi valjalo biti), zato sve i zvuci kao u konstantnom naporu pred kenjanje. I zato kada se pojavi nesto makar i malo drugacije i opustenije postane primeceno. No, u grcu cemo ostati jos dugo, za opustanje je potrebna snaga i rasterecenost (psihicka). Isti taj grc cujem i u nategnutosti narodnjaka, napetosti metalaca, razlike su suptilne. Dakle, put je izlazak iz grca, ulazak u stanje opustenosti, radoznalosti, istrazivanja. Nalazenje svog izraza koji moze biti sastavljen od mnogih ideja koje se mogu kvalitetno iskoristiti. Tehnologija nas ustvari i dalje usporava, dala nam je mogucnost da beskonacno odlazemo odluke, sve dok u potpunosti ne izgubimo iz vida sta smo mi to ustvari hteli da kazemo. Odluke od sad ostavljamo za sutra, ne stvaramo sponatno, nego programirano.
Ustvari, ceo ovaj post se svodi na to da je potrebno malo vise sviranja instrumenata, a malo manje sviranja kurcu.
Over and out.