[Arthur]

Slažem se sa pričom o ceni i ponudi, ako se priđe višim ciframa, stvar ima smisla. Ja lično imam utisak da su digitalci (naročito jeftiniji) svakako osuđeni na manju brzinu izvođenja istih postupaka nego analogci, bez obzira ko rukuje njima. Eto konkretno primer vezan za tog Rolanda - da bi se došlo do tap delay dugmeta, potrebno je ispod LCD displeja 3 ili 4 puta stisnuti dugme koje te polako vodi kroz menije do te opcije. Pritom, čim se uhvatiš za EQ i poželiš da vidiš šta radiš, ovaj TAP meni je otišao, i moraš ponovo stiskati dugme 4 puta da bi do njega došao. Ovo smatram objektivnom manom. Na A&H T112 imaš malu indikaciju rada EQ iznad samih dugmića (lampica koja svetli u određenom položaju) pa ne moraš gledati LCD ekran uopšte (iako ti je tako bolji pregled). Takođe, osnovna objektivna mana većine digitalaca jeste aux sendovanje, gde se mora palili layer po layer ne bi li izveo send u realnom vremenu (bacanje rev ili dly na određeni kanal samo u određenom momentu, što ja jaako često imam potrebu da radim). Takođe, na ovaj način možeš izvesti samo jednu operaciju istovremeno, tojest sendovanje u jedan aux, za razliku od klasičnog pot analog slanja gde sa dve ruke možeš istovremeno sa dva pota poslati doboš u reverb i vokal u delay - jako često potrebno u dub-reggae muzici na akcentima i sl.
A sa druge strane jedna od najvećih muka meni lično, za koju priznajem da je stvar navike, jeste neophodnost prethodnog selektovanja kanala za koji podešavaš gain, eq ili dinamiku (pa neretko razjebem neki drugi kanal umesto da popravim prvi), kao i to da mi je ipak potrebno više od jedne tonske probe pa da zapamtim gde je "EQ display" dugme ili "compressor display", tako da zatiltujem počesto pogledom tražeći gde je koj moj. Ali ovo, kažem, ne spada u objektivne nego lične zamerke, jer nisam navikao na dotični model. Što je opet samo po sebi objektivna zamerka digitalcima generalno, na jako malo njih se možeš navići prilikom prve tonske probe.