Mozda da se ja umesam malo u konverzaciju po ovom pitanju sa obzirom na (ne)srecno iskustvo sa spravama o kojima pricate.Generalno,sve sto je jeftino u okvirima digitalije lose zvuci(za razliku od analogije gde ima izuzetaka),i tu za istu cenu dobijate mnogo vise od analognih mixera.Ali sa povecanjem cene menja se situacija.Iole ozbiljniji dig.mixeri (koji spadaju u klasu 10 000e pa navise)imaju ozbiljne mic.preampove(vecina njih fizicki odvojene od samog mixera u obliku stage box-eva pa dobijate i dig.multicore sisteme)i sam pristup radu se svodi na logican redosled stvari(podsecaju na analogiju).Zvuk je tu takodje u prvom planu kao i stabilnost softvare-a i robusnost izrade(zbog touring-a).Naravno da ce proizvodjaci u takve konzole ugraditi svoje najbolje efekt procesore pa externi efekti gube smisao osim u slucaju navike na pojedine.ALI najbitnije od svega je covek koji radi sa njima.Problem u sukobu analogija vs.digitalija je NAVIKA!Jako je tesko(mogu reci skoro nemoguce)za par minuta savladati rad na dig.mixeru koga prvi put vidite a kod analogije to nije slucaj,zar ne?Nazalost u takvoj situaciji se nasao nas drug Arhtur(kao i mnogi drugi)i neka nam sam prenese kakav je osecaj bio...Licno mislim da covek koji se bavi profesionalno ovim poslom treba da poznaje oba sveta konzola pa onda da priusti sebi ono sto mu najvise odgovara(u okviru svojih mogucnosti),pa i muzicari imaju svoje instrumente,zasto ljudi koji rade ton nebi imali svoje mixere.Tada i bend zvuci mnogo bolje a i tonska proba je zadovoljstvo a ne mucenje.Nisu ljudi ludi kada salju rajder liste...
