[Arthur]

ja godinama već ne slušam muziku na slušalicama, izuzetno retko, otkad sam imao neplaniranu posetu ORL odelenju na VMA, zbog infarkta srednjeg uva. Jednostavno sam jednog jutra počeo da čujem distorziju na desnom uhu, kao da je crkla slušalica. Otišao na posao, nameštam neko gitarsko pojačalo, kažem čoveku, zujka ti lampa nešto. On me gleda bledo, ja odem u režiju, kad ono crko i desni monitor. E tad sam se zapitao, pa uzmem one slušalice, zamenim levu i desnu i skontam da mi je crklo desno uvo. Na VMA su mi radili sva moguća ispitivanja, rekli, čuješ ko slon, šta te muči? Ja reko fantomska distorzija na desnom uhu, oni kažu jebiga, batali sluške i odmori uši, mlad si (tad sam imao 25) i dali mi lekove od kojih sam jedva stajao na nogama pa sam morao da ih menjam nekim slabijima. Tada sam inače paralelno radio i na Velikom Bratu, sa slušalicama. Tih mesec dana to je bilo tako, dok se serijal nije završio a ja otišao na letovanje. Lekovi, letovanje i pauza, i uvo mi je bilo kao novo. I nikad više nisam slušao muziku u prevozu.