[Arthur]

1. U većini moderne muzike, da, kompresija vokala je neophodna. To što tebe muči je najverovatnije loše poznavanje tehnika kompresije, i pre svega zapravo, loš kompresor. Kvalitet kompresora se upravo prema tome i gleda - kako se ponaša pri radu, da li istanjuje ili ne, da li uopšte čuješ njegov rad.

2. Zavisi od žanra. Čak i u crnom hiphop-r'n'b je dosta česta pojava da je ritmička osnova - kick i snare/clap/rimshot dosta ispred cele matrice a bogami i vokala. U gitarskim žanrovima nije retko uvlačenje vokala u matricu ne bi li gitare i bubnjevi izlazili kao "veći". I da, itekako utiče i to kakav je sam vokal, koliko je dobra boja, intonacija, koliko je dobro snimljen. Meni se neretko dešava da neke "majstore" mimo svoje volje i žanrovske orijentacije moram da sakrijem. A opet, dešava se da me vuče i da ih dižem ukoliko su zaiste impresivni performansi.

3. Reverb u nekom obliku i određenoj meri i jeste "must have", opet, u većini moderne muzike. Takođe na prijatnost korišćenja istog umnogome utiče veština izbora i podešavanja parametara, kao i sam kvalitet reverba. Odatle priča o "reverbima kojih ima a ne čuju se"

4. Ako misliš na duplex pevanje, ne radi se samo o chorus efektu, moj neki utisak je da sam duplex nosi nekako više energije i masivnosti glasa, naročito ako je dobro otpevan. Plus ja obožavam da duplexe ne držim u centru panorame nego ih malko raširim po panorami

5. ovo mi je prilično nepoznata pojava. Uglavnom zaista peglanje čini čuda, dok mnogi od njih ne umeju vola da ubodu. Oni koji uživo zvuče dobro, na snimku mogu da zvuče lošije i to isključivo u domenu nekog glumačkog tripa koji je uživo prisutniji pred publikom nego u zatvorenoj sobi. Mada je ovo užasno retka pojava. Uglavnom uživo ljudi zvuče lošije. Naročito popularni primeri su Madonna i Anthony Kiedis (pevač Red Hot Chilli Peppersa)
No ne sumnjam da Beyonce, ili matora Whitney zvuče dobro uživo.