ja, iskreno, ne volim ovaj tip muziike. volim muziku koja nije samo odraz raspolozenja umetnika u trenutku stvaranja. volim muziku koja je i odraz zelje za dokazivanjem, odraz ubedjenja u muzicku superiornost, bilo u postojecem zanru, ili u vidu stvaranja potpuno novog (sto je retkost, bez brige), bilo u samoj produkciji. a sto se iste tice, nije lose, ali nije ni dobro. jeste sve na svom mestu, ali to je sve. nit je sve slepljeno, nit individualno definisano. ali, bar znas da sviras, sto je ogromna prednost, odmah u odnosu na mene
samo cepaj i kaci radove. da vidimo, kroz vreme, kako napredujes.
ps: inace, bubanj je previse tih u odnosu na ostale instrumente.