[kravadinka]

To da li ce neka pesma proci u komercijalnom smislu ne treba mesati sa produkcijom, aranzmanom, izvodjacem, zapravo sa bilo cim vezanim za kvalitet kompozicije, to je vec neka grana psihologije, filozofije, sociologije, a ponekad i psihijatrije kad je Balkan u pitanju, time se bave neki drugi strucnjaci, ne muzicari...

Sa druge strane, zaboravlja se osnova miksanja, a to je napraviti psiho-akusticki ugodjaj, prostim recima otkloniti sta smeta i napraviti sve tako da bude ugodno i lepo za slusanje, sve ostalo eksperimentisanje i moda, stilovi i maniri moraju se tome podrediti, sto i jeste slucaj u svakoj kompoziciji koju smatramo dobro isproduciranom, bilo to nesto iz pedesetih, pa sve na ovamo, dobro je dobro, lose je lose i to su stvari oko kojih se svi moraju sloziti, bez ikakvog mesanja licnih stavova, afiniteta i predrasuda...

Upravo se tu pravi najveca greska i zloupotreba one cuvene "svako ima prava na svoje misljenje" pa se podmece na kvarno kako je sve dobro, u zavisnosti od toga ko slusa i isto tako se narusavaju norme koje je drustvo i civilizacija sama sebi postavila, sta je dobro, a sta nije, generalno govoreci, izuzimajuci pritom svako licno misljenje o tome...

Kad se malo udaljimo od nasih radova i posmatramo muziku sa visine, potpuno iskljuceni od svoje sujete, ubedjen sam da cemo se svi sloziti kao jedan sta je dobro, a sta nije bez obzira svidja nam se to privatno, ili ne... Ovako, svako od nas je ponesen svojim licnim iskustvima, frustracijama moze li nesto, ili ne, pa su i stavovi cesto pomuceni, cesto trazimo izgovor, a ne nacin da nesto resimo, pa se obicno tada izgovaraju te cuvene recenice "ma sta uopste znaci dobro" ili recimo "sve je dobro, zavisi ko slusa" i slicno...
To se prosto zove napredovanje i nazadovanje, a jasno je sta je sta od ova dva...