Kazu stari ljudi da ponavljanje dosadnog,monotonog posla probudjuje umetnicko nadahnuce i kreativnost.Meni to zna da pomogne,napustim za kratko muziku i bacim se ne neku drugu stvar,neku nevezusu i pokusam da udjem ceo u to,pokusam da kuliram sve sto ima veze sa muzikom i zvukom.Kad se zasitim muzikom i mixanjem muzika ne uspeva da me vrati,moram necemu drugom da se okrenem,sta god to billo ali zaista pokusavajuci tome ceo da se posvestim.Vrlo brzo me lupi kriza pa kad ponovo sednem ispred zvucnika nekako mi sve bude najs i onako kao prva ljubav.....Mislim da je velika istina i u ovome sto je covek gore rekao,pristup bez ikakvog pritiska,ocekivanja i bilo cega.To je stvarno pravi izraz 'iskreno',prepustiti se trenutku,pokusati ga osetiti i uci ceo u njega i onda obicno krene da izlazi,sto bi ganferi rekli sa dusom(valja kad ima suma malo...)
Emocija svakog ko ucestvuje u delu ce se sigurno osetiti na kraju.A tu nije dobro da postoji fejk,neiskrenost,zamorenost jer se to itekako prepozna na kraju.E sad u tome je majstorstvo i iskustvo,koliko se i kako moze predati muzici onda kada je to potrebno.Svi smo razliciti i mislim da je u tome najveca poenta,svako bi trebao da pronadje i neguje ono sto mu puni baterije.Tesko je postati ali jos teze opstati...
Edit:
Moja preporuka za dva filmcica koja mozda imaju veze sa ovom temom "SilentWarrior" i lepa prica o muzici i iskrenosti "August Rush"
Pozdrav