djordje balasevic - naposletku
(ne znam da li je dobro schukan tekst, ali me ovo obori svaki put sa nogu kao i miholjsko leto i drvena pesma iz nekog razloga.. sami zakljuchite koji mi je najdrazi njegov album
)
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za to?ak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na slede?em bregu...
Okopni?e moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...
Razbi?u gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja te?em... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Broši? što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ?u u po re?i stati...
Da se ne?u osvrtati...
Nikada...
Re?aš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?
Ne, duso...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su sli?ne u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
?emu suze lepa ženo?
Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomi?na...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obi?na...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ?u u po re?i stati...
Da se ne?u osvrtati...
Nikada...